Nakon što je Left 4 Dead zauvek postavio standard za kooperativne pucačine sa zombijima, u nedostatku naslednika, mnogi naslovi su pokušavali da popune tu prazninu, ali retko koji je uspeo da se iole približi. Studio Saber Interactive već je imao iskustva sa žanrom kroz World War Z, a zatim i tehnički impresivni Warhammer 40,000: Space Marine 2. Sa igrom John Carpenter’s Toxic Commando, tim pokušava da napravi korak dalje, kombinujući klasičnu “horde shooter” formulu sa elementima vožnje inspirisanim serijalom MudRunner, sve obavijeno estetikom B-horor filmova iz osamdesetih, po uzoru na rad legendarnog Džona Karpentera (John Carpenter).
Radnja igre je jednostavna i namerno preterana. Eksperiment ekscentričnog milijardera Leon Dorseyja, koji pokušava da izvuče energiju iz jezgra Zemlje, oslobađa drevno biće poznato kao Sludge God. Rezultat je apokalipsa puna mutiranih zombija i grotesknih čudovišta. Četvoro plaćenika, sada zaraženih ali i pojačanih specijalnim sposobnostima, kreće u misiju da ispravi haos koji je nastao. Priča postoji više kao izgovor za akciju nego kao ozbiljan narativ, često oscilirajući između zabavne B-filmske gluposti i potpuno neiskorišćenog potencijala likova.
Izvođenje je segment gde igra zaista pronalazi svoj identitet. U osnovi, to je kooperativni FPS za do četiri igrača, ali umesto linearnog napredovanja, mape su poluotvorene i pune sporednih aktivnosti. Igrači mogu istraživati, skupljati resurse, popravljati opremu i pripremati se za finalne talase neprijatelja. Upravo ta sloboda donosi osveženje u odnosu na klasične predstavnike žanra. Dodavanje vozila nije samo trik, već ključni deo iskustva. Kretanje kroz blatnjave terene, upravljanje gorivom i korišćenje vitla za izvlačenje iz zamki daje igri gotovo taktičku dimenziju kakva se retko viđa u ovom tipu naslova.
Borba je brza, haotična i sočna. Ogromne horde zombija predstavljaju stalnu pretnju, a specijalni neprijatelji uvode dodatni pritisak i potrebu za koordinacijom tima. Sistem klasa dodatno produbljuje igru, gde svaka od četiri klase donosi jedinstvene sposobnosti koje mogu biti ključne u kritičnim momentima. Ipak, dizajn misija ume da postane repetitivan, jer se struktura često svodi na pripremu i završni “last stand” scenario.
Tehnička prezentacija je impresivna, pre svega zahvaljujući Swarm Engine tehnologiji koja omogućava prikaz ogromnog broja neprijatelja na ekranu bez većih problema u performansama. Ipak, vizuelna raznovrsnost pati, jer se okruženja često ponavljaju, a dizajn likova i neprijatelja nije naročito upečatljiv. Estetika inspirisana osamdesetima daje šarm, ali neće svima prijati taj namerno “campy” pristup.
Zvuk je solidan, ali ne i savršen. Efekti oružja i haos borbe dobro su preneti, dok muzika povremeno uspeva da podigne atmosferu, naročito u intenzivnim momentima. Ipak, većinu vremena ostaje u drugom planu, izgubljena u buci borbe i krikovima neprijatelja.
John Carpenter’s Toxic Commando je igra koja savršeno zna šta želi da bude , a to je zabavna, haotična i pomalo glupa kooperativna akcija. Kada se igra sa prijateljima, nudi sate vrhunske zabave i adrenalina. Međutim, slaba priča, repetitivne misije i oslanjanje na timsku igru znače da iskustvo značajno opada kada se igra solo. Nije naslednik trona koji i dalje drži Left 4 Dead, ali je dovoljno drugačiji i zabavan da opravda svoje postojanje.
Igru nam je poslao Focus Entertainment ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.