Kada se danas navede da je neka igra survival horror inspirisana ostvarenja iz devedesetih, gotovo je nemoguće izbeći poređenje sa Resident Evil serijalom. Međutim, malo igara pokušava da taj poznati recept spoji sa taktičkim poteznim borbama nalik naslovima poput XCOM 2 ili Into the Breach. Upravo tu nastupa Vultures – Scavengers of Death, debitantski projekat studija Team Vultures, koji uz pomoć izdavača Firesquid pokušava da spoji klaustrofobični horor sa promišljenim taktičkim nadmudrivanjem. Rezultat je igra koja možda nema najispeglaniju izvedbu, ali poseduje dovoljno “svojeg ja” i napetosti da se izdvoji iz mase indie horor naslova.
Radnja je smeštena u 1993. godinu, mesec dana nakon katastrofe koja je uništila Salento Valley i njegove stanovnike pretvorila u krvoločne zombije. U centru svega nalazi se korporacija Eugenesys, što će ljubiteljima klasičnih horor igara odmah zazvučati poznato. Igrač preuzima kontrolu nad operativcima Leopoldom i Amber, članovima elitne jedinice VULTURE, poslate da istraži poreklo epidemije i eventualno pronađe lek. Priča sama po sebi ne donosi mnogo iznenađenja i uglavnom služi kao okvir za atmosferu i misije, ali upravo ta old-school jednostavnost doprinosi šarmu igre. Problem nastaje jer su protagonisti nedovoljno razvijeni. Dijalozi su uglavnom tu da isprate priču, bez mnogo karakterizacije ili emotivne dubine, pa Amber i Leopoldo nikada ne postaju upečatljive ličnosti koliko bi igra želela.
Ipak, ono što igru zaista nosi jeste njen gejmplej. Na prvi pogled deluje kao klasični survival horror sa istraživanjem mračnih hodnika, skupljanjem ključeva i rešavanjem jednostavnih zagonetki, ali čim neprijatelj primeti igrača, igra prelazi u potezni taktički sistem. Svaki potez troši akcione poene i poene kretanja, a upravo upravljanje tim resursima postaje ključ opstanka. Nije dovoljno samo pucati, potrebno je razmišljati nekoliko koraka unapred, koristiti okruženje i manipulisati pozicijama neprijatelja.
Amber i Leopoldo imaju različite sposobnosti koje značajno utiču na stil igranja. Amber koristi grappling hook za brzo kretanje po mapi i kontrolu protivnika, dok Leopoldo snagom može da gura neprijatelje ili objekte po mapi. Posebno zadovoljstvo donosi guranje zombija u zidove kako bi bili ošamućeni, čime svaka prostorija postaje mala taktička slagalica. U najboljim trenucima, igra uspeva da spoji stres survival horora sa promišljenim planiranjem poteza na način koji deluje sveže i neobično zarazno.
Veliku ulogu igra i upravljanje resursima. Municije nema mnogo, medikamenti su ograničeni, a inventar stalno tera igrača na teške odluke. Da li poneti više med pakova ili dodatnu municiju? Da li koristiti molotov sada ili ga sačuvati za potencijalni boss susret? Ovakve odluke konstantno održavaju tenziju, naročito u kasnijim misijama kada igra počne ozbiljno da kažnjava greške. Posebno je zanimljivo što težina raste kako igra odmiče, umesto da postaje lakša kao u mnogim survival horror naslovima.
Istraživanje lokacija predstavlja još jedan važan deo iskustva. Policijske stanice, laboratorije, zatvori i napuštene vile odišu atmosferom retro horora. Fog-of-war sistem dodatno pojačava neizvesnost jer igrač nikada ne vidi šta ga čeka iza sledećih vrata. Upravo ti momenti nepoznatog predstavljaju najjači aspekt igre. Čak i kada su neprijatelji poznati klišei žanra, sama neizvesnost uspeva da stvori konstantan osećaj nelagode.
Vizuelno, igra je potpuni omaž PS1 eri. Low-poly modeli, mutne teksture i CRT filter direktno podsećaju na horor klasike kasnih devedesetih. Za neke igrače to će biti ogromna prednost, dok će drugima brzo postati zamorno. Problem je što je ovakav stil danas postao gotovo standard među indie horror igrama, pa Vultures – Scavengers of Death povremeno deluje više kao imitacija nego kao naslov sa sopstvenim identitetom. Ipak, atmosfera funkcioniše veoma dobro, naročito zahvaljujući pažljivo osvetljenim hodnicima i jezivim siluetama neprijatelja koje izranjaju iz tame.
Zvuk uspešno prati vizuelni identitet igre. Ambijentalna muzika i industrijski šumovi stvaraju konstantnu napetost, dok save room melodije bude nostalgiju na najbolji mogući način. Ipak, nedostatak glasovne glume i relativno repetitivni zvuci zombija ostavljaju utisak da je audio segment mogao biti ambiciozniji.
Nažalost, najveći problem igre jesu tehnički problemi. Bugovi su česti i kreću se od sitnih nepravilnosti do ozbiljnih problema koji mogu blokirati progresiju. Nestajanje ključnih predmeta, problemi sa kamerom ili zaglavljivanje u okruženju umeju ozbiljno da naruše iskustvo, naročito tokom dužih misija. Šteta je što ovako zanimljiv koncept nije dobio dodatno vreme za poliranje, jer se ispod svih tehničkih problema krije zaista kvalitetna igra.
Uprkos manama, Vultures – Scavengers of Death uspeva da pruži nešto što retko koji drugi survival horror može, jer ne zavisi samo od jeftinih jump scareova i nostalgije, već pokušava da evoluira žanr kroz taktičku dubinu. Nije revolucionaran, niti će se dopasti svima, ali ljubitelji klasičnih horora i poteznih strategija ovde će pronaći mnogo razloga da ostanu zarobljeni u Salento Valleyju još dugo nakon poslednjeg metka.
Igru nam je poslao Firesquid i Gamersky Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.