Kada je Tales of Berseria prvi put stigao 2016. godine, bio je to jedan od hrabrijih zaokreta u dugovečnoj JRPG franšizi Tales of. Razvijen od strane Bandai Namco Entertainment i studija D.A.G. Inc, ovaj naslov je poslužio kao mračniji, emotivniji prequel za Tales of Zestiria, nudeći priču o osveti umesto klasične borbe dobra i zla. U eri kada remasteri često oživljavaju zaboravljene klasike ili tehnički zastarele igre, dolazak nove verzije igre koja nema ni punih osam godina deluje pomalo… zbunjujuće. Ipak, za one koji su je propustili da odigraju ovo ostvarenje prvi put, ovo može biti zanimljiva avantura, posebno ako su im bliski naslovi poput Tales of Arise ili čak Final Fantasy XV.
U centru priče nalazi se Velvet Crowe, junakinja koja se retko uklapa u tipične RPG kalupe. Nakon traumatičnog događaja i izdaje od strane osobe kojoj je verovala, ona kreće putem osvete koji je vodi kroz svet zahvaćen demonskom pošasti. Ono što ovu naraciju izdvaja jeste činjenica da Velvet ne pokušava da bude heroj, jer ona to čak i otvoreno odbija. Okružena grupom jednako problematičnih saputnika, priča balansira između lične tragedije i šire borbe između razuma i emocija. Upravo taj moralno sivi ton daje igri posebnu težinu, i iako povremeno sklizne u tipične anime klišee ili nepotrebne „fillere“, njen emocionalni naboj ostaje snažan do samog kraja.
Gejmplej donosi prepoznatljivu akciju u realnom vremenu po kojoj je serijal poznat, ali uz značajne izmene. Borba je brza, fluidna i nudi veliku slobodu u kombinovanju napada, što omogućava igračima da eksperimentišu sa stilovima igre. Međutim, ta sloboda dolazi uz cenu, a to je kompleksnost sistema koji često deluje preterano, uz tutorijale koji znaju da zbune više nego da pomognu. Dodatni problem leži u balansu, jer Velvet kao lik može postati toliko dominantna da umanjuje potrebu za korišćenjem ostatka tima. Ipak, kada „klikne“, sistem borbe postaje izuzetno zabavan, naročito u zahtevnijim borbama i protiv bossova.
Istraživanje sveta donosi podeljene utiske. Okruženja su raznovrsna i vizuelno interesantna, od zaleđenih pejzaža do vulkanskih predela, ali dizajn tamnica često razočarava. Većinu vremena svodi se na linearne hodnike bez značajnijih zagonetki ili varijacije, što može delovati monotono tokom dužeg igranja. Iako kasniji delovi igre pokušavaju da ubace kompleksnije elemente, oni nisu uvek uspešno implementirani.
Kada je reč o prezentaciji, remaster donosi tek blaga unapređenja. Vizuelno, igra i dalje nosi DNK svog originala iz 2016. godine, uz nešto bolju oštrinu i stabilnije performanse, ali bez značajnog skoka koji bi opravdao ioavko blago značenje promena koje donosi „remastered“ oznaka. Mnogo veći fokus stavljen je na quality-of-life poboljšanja – brže kretanje, markere na mapi, auto-save, lakše upravljanje inventarom i druge sitnice koje čine iskustvo pristupačnijim i modernijim. Iako su ove izmene korisne, teško je oteti se utisku da su mogle biti deo običnog apdejta, a ne punog reizdanja.
Audio segment ostaje jedan od jačih aspekata igre. Muzika, predvođena emotivnim i atmosferičnim kompozicijama, uspešno prati ton priče, dok glasovna gluma dodatno produbljuje likove. Performanse glavnih glumaca, posebno u emotivno nabijenim scenama, doprinose tome da Velvetina priča ostane upečatljiva dugo nakon završetka igre.
Nemojte da nas shvatite pogrešno, Tales of Berseria Remastered je i dalje veoma dobar RPG, ali i remaster mada se dosta muči da opravda svoje postojanje. Njegova najveća vrlina, narativna komponenta u vidu dobre priče i raynovrsnih likova, ostala je netaknuta i jednako moćna. Ipak, tehnička unapređenja i dodatne opcije deluju skromno za jedno ovakvo reizdanje. Za nove igrače ovo je odlična prilika da iskuse jednu od najboljih priča u žanru, dok će se veterani možda zapitati da li je povratak zaista bio potreban.
Igru nam je poslao Bandai Namco ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.