Dungeons 4, najnoviji nastavak popularne strategije Realmforge Studios-a nastavio je tradiciju upravljanja tamnicom iz ugla Apsolutnog Zla (Absolute Evil), uz povratak poznatih mehanika, duhovitog pripovedanja i sveprisutnog sarkazma. I dok je osnovna igra donela dovoljno sadržaja da zadovolji fanove, nedostatak većih inovacija i izazova koji bi osvežili formulu neće oduševiti baš sve.
Ovo je treći DLC dodatak igre, a svaki od njih tematski proširuje svet igre i donosi novine. Iako ni jedan nije bio revolucionaran, doprineli su da igra ostane sveža i zanimljiva na duže staze. Međutim, primećen je i trend oslanjanja na već viđene ideje, a najnoviji dodatak, Tales from the Campfire, taj utisak samo pojačava.
Ovaj DLC donosi neobičan zaplet: Gorgu, naslednik Apsolutnog Zla, ne može da zaspi bez priče za laku noć. Thalya, Tristan i novi narator moraju da ispričaju dovoljno zanimljive i lude priče kako bi umirili ovu malenu, ali zastrašujuću verziju Zla. Premisa obećava, naročito jer je serijal poznat po kreativnom i duhovitom naraciji, ali realizacija ostaje plitka i neiskorišćena.
Priče se odvijaju kroz četiri misije koje tematski variraju, i to od krađe omiljene Gorguove igračke, preko fantazijske verzije Divljeg zapada, pa do borbe sa vulkanom i sveta u kojem heroji pretvaraju sluge Zla u ovčice. Svaka misija funkcioniše kao zaseban zaplet, bez dublje narativne povezanosti, što dodatak čini više zbirkom kratkih epizoda nego smislom povezanom kampanjom. Propuštena je prilika da se ideja logorske priče iskoristi na duhovit način, recimo kroz sukobljene verzije događaja između Thalye i Tristana, ili kao povod za igranje sa konceptom nepouzdanog naratora.
Ispod površine, igrivost ostaje gotovo nepromenjena. Nema novih čudovišta, zamki, resursa ili značajnijih mehaničkih obrta. Misije su relativno jednostavne, bez ozbiljnih pritisaka na igrača. U mnogima možete mirno graditi tamnicu bez straha od neprijateljskih talasa ili događaja koji remete ritam igre. Jedino se druga misija izdvaja kao nešto izazovnija, dok ostale prolaze bez ozbiljnijih prepreka.
DLC uvodi i četiri nove veštine za Thalyu, mada one imsju uglavnom marginalnu uticaj na izvođenje. Nedostaje osećaj nagrade ili promene strategije koja bi igru učinila svežijom. Takođe, nedostatak novih neprijatelja, zamki ili čak značajnijih boss borbi čini da se dodatak ne razlikuje mnogo od osnovnog sadržaja igre.
Prezentacija i dalje zdržava kvalitet na koji smo navikli: grafika je šarena, humor prisutan, a novi narator solidno odrađuje posao, iako ne uspeva da potpuno nadomesti odlazak originalnog glasovnog glumca. Ipak, tehnički problemi i dugotrajni bagovi i dalje muče igru, a neki su se čak i intenzivirali nakon izlaska ovog dodatka. Utisak je da se razvojni tim sve manje posvećuje poliranju igre, što može da zabrine dugogodišnje fanove.
Tales from the Campfire je, u suštini, simpatičan, ali skroman dodatak koji retko kada uspeva da se potpuno oduševi. Ideja ima potencijala, ali je propuštena šansa da se napravi nešto što zaista doprinosi razvoju sveta Dungeons 4. Za skroman sadržaj, skromna je i cena koja je više nego prihvatljiva, ali deluje da bi najveći broj dugogodišnjih igrača rado pristao i da plati malo više, ali da dobije značajniju dopunu omiljene igre. Ovako, sve deluje kao da je nekoliko preostalih mapa iskorišćeno da se napravi još jedan DLC bez previše truda, što je zaista šteta. Za najodanije fanove, biće to nekoliko sati prepoznatljive zabave, ali za sve ostale, možda nešto što bi mogli i da preskoče.
Ako nemate potrebu da posedujete svaki dodatak u serijalu, ova logorska pričica može slobodno ostati neispričana.
Autor: VideoGame Arena