Echo Generation 2 dolazi kao nastavak i svojevrsni prequel igre Echo Generation iz 2021. godine, naslova koji je Cococucumber učvrstio kao studio koji voli da kombinuje nostalgične 80-e, sci-fi motive i stilizovanu voxel estetiku. Original je bio više klasičan turn-based RPG sa istraživanjem i QTE borbama, dok nastavak radikalno menja pravac i uvodi sistem kreiranja špila karata, zadržavajući fokus na narativu i atmosferi.
Iza igre stoji kanadski studio Cococucumber, poznat i po naslovima poput Ravenlok i Riverbond, koji dosledno gura svoj prepoznatljiv vizuelni identitet i pristup dizajnu. U Echo Generation 2, studio se oslanja na strukturu epizodičnih poglavlja i više igrivih likova, što igru čini bliskom antologijskim sci-fi serijama poput Stranger Things inspiracije. Slične igre po tonu i pristupu mogle bi se naći u miksu između modernih indie RPG-ova i deckbuildera poput Slay the Spire, ali uz znatno jači narativni fokus.
Osnovna premisa prati više različitih protagonista, od običnog oca Jacka, preko misteriozne devojke sa supermoćima, pa sve do zombija koji traži svoje dete i bounty hunterke sa druge planete. Njihove priče na početku deluju nepovezano, ali se postepeno spajaju u širu priču o otvaranju dimenzionalnih pukotina i eksperimentima koji su pošli po zlu. Struktura igre je epizodna i igrač može da započinje određena poglavlja gotovo nezavisno, što daje osećaj igranja više mini kampanja unutar jednog univerzuma.
Izvođenje se zasniva na poteznim borbama uz snažan deckbuilding sistem. Svaki lik ima svoj špil karata koji se nadograđuje tokom igranja, a karte pokrivaju napade, odbranu, status efekte i specijalne sinergije. Tokom borbi igrač ne koristi sve karte odjednom, već se one izvlače u potezima i drže u “ruci”, što uvodi element planiranja i prilagođavanja svakoj situaciji. Dodatnu dinamiku daju status efekti, “badge” pasivni bonusi i sistem nivoa koji otključava nove mogućnosti, poput dodatnih akcija po potezu ili jačih kombinacija.
Posebno se izdvaja činjenica da svaki lik ima potpuno drugačiji stil igranja, pa se borbe konstantno menjaju iz poglavlja u poglavlje. Međutim, ta raznolikost ima i cenu, jer se igra često ne zadržava dovoljno dugo na jednom stilu da bi ga igrač u potpunosti savladao. Uz to, balans težine ume da varira, a neke mehanike nisu dovoljno jasno objašnjene, što može zbuniti igrače koji nisu navikli na kompleksnije deckbuildere.
Prezentacija je jedna od najvećih snaga igre. Voxel art stil je doveden do visokog nivoa detalja, uz odličnu upotrebu svetla i senki, što svako poglavlje čini vizuelno prepoznatljivim. Od mračnih laboratorija i šuma, do crno-belih postapokaliptičnih zona i futurističkih planeta, svaki segment igre izgleda kao zasebna mini filmska scena. Animacije su glatke, dizajn neprijatelja kreativan, a celokupan umetnički pravac snažno nosi atmosferu 80s sci-fi nostalgije.
Zvuk dodatno pojačava taj utisak. Sintisajzerski soundtrack, uz kompozicije koje se savršeno uklapaju u svako poglavlje, daje igri identitet koji ostaje u glavi i nakon igranja. Iako nije propraćen sa potpunom glasovnom glumom, muzika i ambijentalni zvuk uspešno nadoknađuju taj nedostatak i drže atmosferu konstantno angažovanom.
Echo Generation 2 je ambiciozan i stilski vrlo samouveren nastavak koji uspeva da značajno unapredi formulu originala, posebno kroz borbeni sistem i vizuelni identitet. Ipak, neujednačena težina i povremeno nedovoljno objašnjene mehanike sprečavaju ga da dostigne pun potencijal. To je i dalje veoma zanimljivo i jedinstveno indie iskustvo, ali ne bez svojih mana.
Igru nam je poslao Cococucumber ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.