Za serijal za koji su mnogi smatrali da mu nema spasa, Prince of Persia: The Lost Crown je definitivno veliki šok. Kako li je samo najnoviji nastavak popularnog serijala uspeo da osvoji naša srca?
Prince of Persia: The Lost Crown prati priču o Sargonu, jednom od sedam Besmrtnika (Immortals), najjačih boraca u kraljevini. Sargon i njegovi saveznici zaustavljaju invaziju snaga Kushana kako bi zaštitili Persiju i njenog vladara. Za svoje zasluge u porazu neprijateljskog generala, Sargon je nagrađen Kraljevskom trakom, koja pripada samo najboljim ratnicima. Nakon ceremonije, on se sreće sa svojim prijateljima i slavi do kasno u noć, ali u jednom trenutku, nastaje pometnja, a princ je otet, ostavljajući glavnog junaka i Besmrtnike da pokušaju da ga spasu.
Nakon narednih događaja, glavni junak shvata da postoji neka vrsta problema sa distorzijom vremena, koja će dati glavnom junaku priliku da preokrene prošlost i utiče na budućnost. Naravno, ukoliko nauči da vlada vremenom. Da bi igrači to postigli, moraće da prikupe sve relikvije i moći koje su raspršene po svetu igre. Sve u svemu, gejmeri će provesti 15-20 sati prolazeći kroz igru.
Prince of Persia: The Lost Crown je 2D metroidvania, što u principu znači skakutanje i istraživanje uz puno prolazaka napred-nazad i vrtenja u krug, ali i puno smrti. U prvi mah, ovo nije problem jer je na raspolaganju svega nekoliko komandi, ali ovaj naslov brzo postaje zahtevan. Naravno, čak ni obično platformisanje nije uvek lagan posao i potrebno je vremena za uhodavanje.
Borba u Prince of Persia: The Lost Crown je brza i jednostavna, sa vešto osmišljenim sistemom kontranapada i izbegavanja. Slično kao u platformskom delu, moraćete pametno da se borite kako biste preživeli. Posmatranje pokazatelja neprijatelja i pravilno reagovanje čini igru mnogo lakšom. Odbijanje negativaca i izvođenje ogromnog napada, a zatim izbegavanje i ponovno sletanje s leđa, stvara sjajan osećaj. Takođe dobijate luk i čakramu kao oružja na daljinu, što doprinosi raznolikosti. To takođe znači da mogu dodati leteće neprijatelje, koji su uvek naporni.
Sva ova borba i platformisanje su već sami po sebi zanimljivi, ali će vam za napredovanja biti neophodne nadogradnje kako biste izbegli često umiranje. Postoji samo jedna valuta u igri i koristi se za nadogradnje oružja i veština, nove amajlije. Nadogradnje oružja čine da jače udarate, ali možete takođe dobiti više strela ili dodatne slotove za amajlije. Ove nadogradnje dolaze po visokoj ceni, čime se ekonomija čini veoma izbalansiranom. Amajlije donose bonuse karakteristika glavnog junaka i druge sposobnosti, poput otkrivanja skrivenih blaga ili dodavanja dodatnih privremenih HP. Saveti su takođe korisni jer uputstva ne postoje, već su igračima ponuđeni samo markeri gde treba ići. Celokupan sistem je osmišljen tako da igraču uvek daje neki motiv za istraživanjem, jer uvek donosi veoma korisnu nagradu.
Govoreći o tajnama, igra je preplavljena njima. Razbijajući zidove, nevidljive sanduke, skrivena područja – igrači će tokom napredovanja pronaći dosta skrivenih dragocenosti. Ono što malo ostavlja goraku ukus u ustima je to što je moguće platiti za pomoć u potazi za tajnama, u suprtonom, igrači će morati da udare svaki zid i zavire ispod svakog kamena. To možda bude i nephodno kako bi se glavni junak pronašao materijale za izradu potrebne za nadogradnju opreme na više nivoe. Predmeti sa pričom i sporedni zadaci takođe se mogu pronaći skriveni širom sveta igre. To su obično osnovni zadaci ili sporedni zadaci koji vam pomažu da imate više razloga za istraživanje. Samo imajte na umu da neka od skrivenih područja i sporednih zadataka imaju neke od najizazovnijih platformskih delova u igri.
Nije cela igra bez mane. Fast travel sistem je veoma nepraktičan. Morate pronaći statuu, a zatim se od tamo teleportovati do druge statue sa tačkom teleportacije. Problem je što ih u igri nema mnogo, i ne možete se teleportovati do njih sa mape. To znači da ćete raditi puno nepotrebnih povratnih koraka. Sa druge strani, razvojni tim takođe nije bio darežljiv ni sa checkpoint markerima, što je još jedna od praksi koje su krasile neke mnogo starije naslova (CastleVania: SotN anyone?).
Tehničke karakteristike igre su onakve kakve i mogu da se očekuju od naslova ove veličine. To znači da iako tehnički nije najsuperiornije ostvarenje, autori su svu snagu fokusirali u dizajn okruženja, te je konačni utisak veoma pozitivan. Tokom testa nismo naišli na neke ozbiljnije probleme.
Prince of Persia: The Lost Crown je tračak nade za franšizu koja je predugo bila odsutna. Obožavaoci serijala, kojih znamo da ima i na našem portalu, biće zadovoljni novim pravcem kojim PoP korača.
Igru su nam poslali Ubisoft i CD Media S.E. ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.