Sonic Superstars vraća se 2D korenima, transportujući nas u eru Sega MegaDrive 2 konzole, ali se istovremeno bori sa dinamikom u kooperativnoj igri uvodeći novi mod za četiri igrača.
Kao Sonic, Tails, Knuckles ili Amy, igrači će u ovom naslovu imati priliku da prolaze kroz šarene i kreativno dizajnirane nivoe, koji variraju od bujnih šuma i vijugavih brzih staza do pravih arhitektonskih čuda. Gotovo na korak od nostalgije, jer koliko god da je ostatak igre verno dočaran, muzička podloga ne ispunjava očekivanja serijala, uz mnogo kompozija koje ne zadovoljavaju visoke standarde koje bismo očekivali od Sonic igre.
Osnovni elementi gejmpleja ostali su verni Sonikovim avanturama sa Sega konzole i pruža poznat osećaj koji budi nostalgiju. Svaki lik zadržao je svoje jedinstvene sposobnosti: Tails može da leti i nosi druge igrače, Knuckles može da se penje po zidovima i leti, dok Amy koristi dvostruki skok za uništavanje neprijatelja. Nivoi pružaju ono što se očekuje od Sonic iskustva, zadržavajući tradicionalni dizajn, ali i potrebu da se nivoi uče napamet.
Veliki nivoi (možemo slobodno reći i trkačke staze) pune su promišljeno postavljenih neprijatelja, smrtonosnih zamki i raznih mehanika koje menjaju način kretanja. Međutim, neki segmenti su problematični, jer kao da su dizajnirani da izgledaju što lepše, ignorišući osnovnu mehaniku igre i to da je veliki izazov prolaziti tuda u brzinu kakvu Sonic ima. Pored tradicionalnih nivoa, Sonic Superstars donosi i nivoe posebno kreirane za svakog od glavnih junaka, a koji omogućavaju igračima da isprobaju sve heroje i doprinose naraciji igre.
Kao celina, nivoi uspevaju da dočaraju duh Sonic igara: brza vožnja kroz složene prepreke pri visokim brzinama i izbegavanje opasnosti u poslednjem trenutku. Ovo takođe znači da dele istu dizajnersku filozofiju, prolaska kroz nivo i učenja na greškama, poznatu iz klasičnih igara. Ovaj koncept je je ono što odbija mnoge igrače koji žele da imaju priliku da izbegnu zamke, što u Sonic Superstars nije uvek moguće jer je zbog brzine nemoguće videti opasnost. Frustracija je neizbežna i kod iskusnijih igrača, baš kao i osećaj da igra nije uvek fer.
Chaos Emeralds sada dodeljuju nove moći nakon što ih skupite, dostupne putem menija za specijalne sposobnosti. Moći poput “Avatar” i “Vision” omogućavaju vam da šaljete napadačke klonove preko ekrana i otkrijete skrivene prstenje i platforme. Jedna od korisnijih je “Bullet” sposobnost, koja omogućava da se junak ispali u izabrani smer. Pošto se portali Chaos Emeralds sada kriju umesto da se pojavljuju na checkpoint mestima, uloga ovih moći deluju kao da je umanjena, skoro pa i opciona jer ih je lako promašiti – iako su često korisne.
Mada kooperativni režim za više igrača obično deluje kao odlična ideja, Sonic Superstars je dokaz da 2D Sonic nikad nije zamišljen kao igra za društvo. Onog momenta kada se na ekranu pojavi već jedan dodatni junak stvari postaju konfuzne, jer će igrači retko kad imati isti tempo napredovanja kroz nivo. Kada se stvari uvećaju za još dva igrača, stvari postaju prekompleksne jer zahtevaju superiornu sinhronizaciju. Kao da su autori mislili da će svi igrači imati isto umeće, pa će akcija na ekranu biti poput fascinantna kao ritmički ples, što je u praksi malo verovatno.
Dodatno, Sonic Superstars je neujednačen u prioritizaciji igrača. Generalno, P1 ima kontrolu, što znači da ako neko drugi umre, igra se nastavlja fokusirajući se na lidera. Međutim, u nekim slučajevima tokom našeg test nije bilo ovako, pa se kamera gubila i pratila drugog igrača, da bi se potom opet fokusirala na P1 što dodatno povećava konfuziju na ekranu. Neki izazovi deluju kao da nisu prilagođeni za kooperativni režim, a ljubitelje onlajn igre (tzv. “ja nemam prijatelje”) će možda razočarati informacija da naslov ima samo lokalni multiplejer.
U igri se nalaze i drugi modovi, ali nas nisu preterano oduševili i verujemo da će svi oni igrači koji pređu kampanju radije birati da je odigraju još jednom, ali na većem nivou težine.
Razloga za to svakako ima, jer mada ne bez nedostataka, kampanja odlično donosi retro-nostalgičan doživljaj. Mehanika igre je solidna, nivoi su dobro dizajnirani, a grafička prezentacija atraktivna. Ipak, naš utisak je da autori nisu u potpunosti dobro razmislili o svim aspektima igre i inovacijama koje žele da implementiraju.
Igru nam je poslala SEGA ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.