Shin Megami Tensei V je ogroman hit sa Nintendo Switch konzola, koji je sve do nedavno bio eksluziva ovog sistema. Igrači su odlično prihvatili naslov zbog zanimljivih borbenih sistema, odlične muzike i sveopšteg šarma. Prezentacija je takođe hvaljena, pa kada je najavljena nova verzija ovog ostvarenja, sa podnaslovom “Vengeance” morali smo da proverimo šta je Atlus uspeo da unapredi.
Shin Megami Tensei V: Vengeance postavlja zanimljivo pitanje: šta ako se svet završio, a mi to nismo primetili? Proroci su kroz istoriju predviđali smak sveta, ali su uvek nailazili samo na podsmeh. Međutim, šta ako su bili u pravu? U ovoj igri, Bog nas je premestio u paralelni univerzum dok rat besni u stvarnom svetu.
Shin Megami Tensei V i njegova nova verzija, Vengeance, imaju šturo objašnjen zaplet koji igrači moraju sami otkriti. Ovo ostvarenje se može slobodno porediti sa Persona serijalom zbog sličnosti u panteonu i borbenim sistemima, ali SMT zahteva drugačija očekivanja od dugogodišnjih fanova Personae.
Osnovno izvođenje u Vengeance verziji ostaje isto — igrači brzo ulaze u Da’at, postapokaliptični Tokio, gde se bore za preživljavanje. Igranje je izazovno, čak i na Casual modu, što zahteva proširenje tima šarmiranjem demona i prikupljanjem XP poena od nižih demona. Potrebno je oko deset sati borbe da se prvi put vrate u stvarni svet za prvi značajan deo priče.
Vengeance je definitivna verzija igre, sa potpuno novom paralelnom pričom. Original je pružao izbore koji su se svodili na osnovne odluke, dok Vengeance nudi stvaran izbor od početka: da li birate originalnu priču ili novi Put Osvete?
Za novajlije može biti zbunjujuće da se tako rano suoče sa značajnim izborom bez konteksta kako će to oblikovati igru. Ipak, povratnike će možda oduševiti informacija da su odmah zaključani u novo iskustvo koje su želeli.
Grafika je unapređena, kao što je običaj za Switch igre koje se portuju na snažnije platforme. Neprijatelji i glavni likovii izgledaju odlično, dok su mnogi NPC-ovi ostali prejednostavni.
Vengeance donosi i nekoliko novih dodataka, kao što su prošireni demon kompendijum i mogućnost čuvanja igre bilo gde na mapi sveta — što je veliki plus u teškoj igri gde ste ranije mogli čuvati igru samo na određenim tačkama. Prošireni kompendijum je uvek dobrodošao, jer su demoni u ovoj franšizi uvek bili zabavni, a razgovori sa njima vrlo zanimljivi. Svaki susret je jedinstven. Mogućnost razgovora sa demonima na mapi sveta doprinosi osećaju živog sveta, bez obzira na tamnu i uznemirujuću atmosferu postapokaliptičnog Tokija.
Automatska borba je takođe korisna novina, omogućavajući vašem timu da vodi borbe automatski, koristeći prave čarolije protiv poznatih neprijatelja i testirajući nove neprijatelje različitim čarolijama.
Sve ostalo ostaje isto — brutalno težak grind koji, ako možete da pređete nedovršenosti, otkriva vrlo dobro sastavljen RPG koji će hardcore fanovi obožavati.
Igru nam je poslala kompanija SEGA ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.