Nakon 22 igre i gomile teških reči upućenih od strane igrača ka poslednjim igrama u Need for Speed serijalu, odluka da se on bar na kratko baci na led svima je bila logična. Sa druge strane, Need for Speed Payback je baš zbog toga dobio težak zadatak da vrati poverenje igrača, kao veliki comeback, ali već nakon prvih najava izgledalo je kao da on pravi iste greške.
Kao i prethodne igre u serijalu i Need for Speed Payback donosi zanimljivu priču. On je smešten u fiktivni grad Fortune Valley (ispiracija uzeta iz Las Vegas-a sa okolinom), a radnja igre prati tri glavna junaka Tyler Morgan-a, Mac-a i Jess. Njih troje žele da srušte ozloglašeni kartel ,,The House”, koji kontroliše podzemlje grada.
Jasno, priča je osmišljena pod debelim uticajem Fast and Furious filmova i prepuna je preterivanja, bilo u dijalozima ili u dešavanjima na ekranu. Scenariju se može zameriti dosta toga, ali on bez obzira na mane dobro prati gameplay i biće pitak većini igrača.
Need for Speed Payback je još jedan od igara u serijalu koji nije baš tipična vožnja. Usudili bismo se čak da kažemo da on sada više podseća na neku mešavinu Grand Theft Auto serijala i Burnout-a. Ovde trka nije samo borba za prvo mesto na tabeli već više nešto kao ,,izguraj protivnika dok izbegavaš eksplozivne naprave na stazi, a juri te tenk sa raketnim pogonom”. Ono što želimo da kažemo je to da Payback svojim dobrim delom pokušava da podigne tenziju i uzbuđenje… kao da trke to same po sebi ne mogu da stvore.
Zbog toga trke koje nisu ispraćene pričom deluju previše obično, ali možda i na neki način oslobađajuće. Naime, čim igrač dobije odrešene ruke da se provoza slobodno po svetu Fortune Valley-a, Need for Speed Payback postaj jedan od boljih arkadnih vožnji koje smo igrali u poslednje vreme.
Payback je arkadna vožnja i to se vidi u svakoj krivini: Staze imaju check-point sistem, brojne prečice, kao i skokove. Igra sama ohrabruje igrače da gurkaju druge trkače na stazi, što će rado biti ispraćeno slow-motion usporenim snimcima. Dakle, veoma slično prethodnim igrama, što nam u principu i nije preterano zasmetalo.
Neko je pametno opisao gameplay igra terminom ,,CAR-PG” što najbolje oslikava Payback. Dakle, kao što očekujete, napredovanje kroz igru se svodi na kupovinu boljih automobila i apgrejda, ali i na gomilu sporednih zadataka kojim može da se popuni kasica prasica namenjena za bolje vozilo. Varijacije koje donosi najnoviji Need for Speed su za svaku pohvalu, jer je na raspolaganju širok set različitih zadataka i tipova trka (drift, drag, off-road itd). Naravno, tu je i policija, ali je zanimljivo to što se patrole ovog puta ne kreću po mapi, već su predstavljene samo kroz poseban zadatak na mapi.
Deo koji nam je najveći trn u oku je novi sistem apgrejdovanja vozila koji je predstavljan u obliku kartične igre. Speed Cards je zasnovan na trenutno popularnom loot box sistemu, što znači da autori igre očekuju od igrača da će da troše pravi novac kako bi dobili odgovarajuće delove za svoja vozila. Kada ovakvo forsiranje autora može da se ignoriše mi im to ne uzimamo za zlo, ali nam deluje kao da je igra namerno usporena kako bi se gejmeri motivisali na otvaranje kutija. Ovakav utisak se stiče zbog toga što u kasnijim delovima igra treba dosta da se grinda kako bi se podigle karakteristike vozila, što je problem koji se, pgađate, lako može rešiti otvaranjem novčanika. U suprotnom, igrače očekuje i po nekoliko sati ponavljanja raznoraznih trka kako bi se skupili potrebni resursi.
Najnoviji Need for Speed konačno ne zahteva stalnu internet konekciju, što je veliki plus. Multiplejer je odvojen od singlplejer moda što znači da se u igri takođe sad nalazi i normalna opcija za pauzu. Što se tiče samog multiplejera na raspolaganju su obične trke i ranked mod, a igranjem istih se takođe skuplja novac. Samo iskustvo u ovom režimu je potpuno drugačije od onog u recimo Gran Turismo naslovima, jer je Payback arkadna vožnja pa možete očekivati dosta guranja i udaranja.
Razvojni tim Ghost Games iskoristio je Frostbite Engine za razvoj igre koji je pored detaljnih modela automobila, čini se najviše iskorišćen za prikaz realističnog uništenja okoline (ali ne i vozila). Payback izgleda lepo, ali ne i bolje od drugih vožnji koje smo dobili ove godine (Forza Motorsport 7 i Project CARS 2). Ovo možda neće zasmetati većini igrača, barem ne toliko koliko dugačka učitavanja i iritantan pop-in koji se često dešava pri velikim brzinama (u prethodnim igrama ovo je pak više remetilo igru). Zvučna podloga se oslanja na izbor modenih muzičkih numera najrazličitijih žanrova i dobro se uklapaju u temu ostvarenja. Glasovna gluma varira u kvalitetu, ali nam deluje kao da glumci nisu toliko krivi koliko ponekad neobično napisani dijalozi.
Godinu dana pauze izgleda nije bilo dovoljno da Ghost Games vrati Need for Speed na pravu stazu. Čudno je to kako razvojni tim jednu dobru odluku hitro poništi sa dve loše, kao da i dalje ne želi da ponudi dobru vožnju ljubiteljima serijala. Samim tim, Need for Speed Payback može da bude dobra zabava ukoliko možete da mu progledate kroz prste.
Igru nam je poslao Electronic Arts, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.
1 Comment
Misle da su ove mikrotransakcije previše za ovu igru. Kad se setim starijih NFS igara kad si morao da skupljaš novac tako što pobeđuješ na trkama i onda odeš do garaže i kupiš ono što ti želiš, a ne ovo sada. Kupiš ili osvojiš kutiju u kojoj ćeš u 90% slučajeva dobiti nešto što ti sigurno neće trebati.