Indie scena je poslednjih godina pokazala da tradicionalni RPG žanr još uvek ima mnogo prostora za eksperimente, a Deathbulge: Battle of the Bands jedan je od najneobičnijih primera. Iza igre stoji mali razvojni tim Deathbulge, predvođen britanskim umetnikom Danom Martinom, autorom istoimenog web stripa na kojem je igra zasnovana. Iako poznavanje originalnog stripa nije potrebno, igra uspešno prenosi njegov haotični humor, bizarne likove i vizuelni stil direktno na ekran.
Umesto klasične priče o spašavanja sveta, Deathbulge donosi priču o istoimenom bendu koji se raspao, ali dobija priliku da ponovo zasija na velikom takmičenju bendova. Problem je što takmičenje nije običan muzički događaj. Svi učesnici su nesvesno potpisali “đavolji” ugovor koji njihovoj muzici daje stvarnu destruktivnu moć, pretvarajući koncerte u smrtonosne okršaje. Faye, Ian i Briff moraju ponovo okupiti bend, savladati rivalske muzičare i pronaći način da prekinu prokletstvo.
Po svojoj atmosferi i pristupu humoru, igra podseća na naslove poput Costume Quest, ranije radove studija Double Fine Productions, ali i avanture poput The Secret of Monkey Island zbog apsurdnih dijaloga i stalnih komičnih situacija. Ljubitelji otkačenih RPG igara sa jakim karakterima i neobičnim svetovima pronaći će ovde veoma blisku energiju.
Osnova igre je klasičan potezni RPG sistem, ali Deathbulge ne želi da bude samo još jedan naslov sa menijima, statistikama i čekanjem da neprijatelj završi svoj potez. Umesto toga, borbe funkcionišu kao trka za inicijativu. Svaki lik i protivnik imaju marker koji se kreće kroz četiri segmenta vremenske trake, a onaj ko prvi stigne do kraja dobija priliku za akciju.
Ovaj sistem uvodi stalnu napetost jer igrač mora pratiti ne samo svoje poteze već i položaj protivnika. Brzina karaktera može odlučiti čitavu borbu, dok različiti efekti menjaju tok kretanja markera. Jedan segment može ubrzati lika, drugi naneti štetu tokom prolaska, a treći potpuno poremetiti planiranu strategiju. Rezultat je borbeni sistem koji uspeva da bude aktivniji od većine klasičnih poteznih RPG-ova.
Posebno zanimljiv element je mogućnost menjanja aktivnog člana benda tokom borbe. Umesto da se igrač osloni samo na najjačeg lika, potrebno je stalno razmišljati ko će najbolje iskoristiti trenutnu situaciju. Brzi Faye može preuzeti inicijativu, dok snažni Ian može uskočiti kada je potrebno izdržati snažan napad.
Kao i svaki dobar RPG, Deathbulge nudi veliki prostor za prilagođavanje likova. Napadi se nazivaju Beats, posebne sposobnosti Mods, dok klase imaju muzičke nazive poput Busker ili Headbanger. Izbor opreme ne menja samo statistike već i izgled likova, omogućavajući igraču da kreira različite verzije svojih članova benda.
Sistem unapređivanja nije previše komplikovan, ali nudi dovoljno prostora za eksperimentisanje. Faye može biti brzi napadač, Ian može postati gotovo nezaustavljivi tenk, dok Briff može preuzeti ulogu podrške. Kombinovanje različitih sposobnosti predstavlja važan deo napretka, posebno jer igra ume da bude iznenađujuće zahtevna.
Upravo težina predstavlja jednu od retkih prepreka. Deathbulge nema klasičan izbor težine, pa igrači koji žele samo da uživaju u humoru mogu naići na frustracije tokom težih borbi. Protivnici i šefovi zahtevaju razumevanje sistema, pravilnu izgradnju likova i pažljivo korišćenje sposobnosti. Za ljubitelje strateškog pristupa to predstavlja dodatni izazov, ali povremenim RPG igračima može delovati prestrogo.
Najveća prednost igre nije samo u borbenom sistemu već u neverovatnoj količini kreativnosti koja je ugrađena u njen svet. Deathbulge je igra koja želi da nasmeje igrača gotovo u svakom trenutku i uglavnom u tome uspeva.
Dijalozi su puni apsurdnih situacija, bizarnih likova i potpuno neočekivanih obrta. Čak i obične aktivnosti poput otvaranja vrata postaju deo komedije, jer likovi ne ulaze normalno u prostorije već ih jednostavno razbijaju udarcem noge kao prave rock zvezde. Posledice tih akcija često ostaju vidljive, stvarajući dodatne male trenutke iznenađenja.
Sporedni zadaci prate isti princip. Umesto klasičnih RPG misija, igrač može završavati potpuno besmislene zadatke koji upravo zbog svoje apsurdnosti postaju nezaboravni. Deathbulge razume da se u svim delovima može sakriti pošalica i da čak i neke sitnice mogu da budu za kidanje od smeha. Iako je komedija glavni fokus, priča povremeno pokazuje i ozbiljniju stranu, posebno kroz odnose između članova benda. Dinamika između samouverenog skeleta Iana, dobrodušnog Briffa i Faye koja pokušava da održi sve pod kontrolom daje igri dodatni šarm.
Vizuelno, Deathbulge izgleda kao da se radi o oživljenoj verziji nekog amaterskog web stripa. Ručno crtani stil, prenaglašeni dizajn likova i šarena okruženja savršeno odgovaraju haotičnom humoru igre. Nije reč o tehnički najimpresivnijem naslovu, ali originalnost nadoknađuje nedostatak kompleksnih detalja.
Svaki ekran skriva neki mali vizuelni štos ili detalj koji nagrađuje istraživanje. Svet Bopsteada, grada muzike i čudnih stanovnika, pun je neobičnih prizora koji stalno podsećaju da se ovde ništa ne shvata previše ozbiljno.
Animacije dodatno pomažu karakterima da dođu do izražaja. Preterani pokreti, izrazi lica i teatralne borbene animacije savršeno odgovaraju rock’n’roll energiji koju igra pokušava da prenese.
Za igru čiji je glavni motiv muzika, soundtrack je mogao biti najveća zamka, ali Deathbulge upravo tu pokazuje koliko je pažnje uloženo. Kompozicije kombinuju različite žanrove, od metala do zabavnih melodija, i uspevaju da svaka lokacija i protivnik imaju svoj muzički identitet. Pesme nisu samo pozadinska buka već važan deo atmosfere. Završni nastupi benda i posebni napadi predstavljaju neke od najzabavnijih trenutaka igre, jer kombinuju vizuelni spektakl, muziku i humor. Muzika je toliko kvalitetna da bi mogla funkcionisati i van same igre, što je posebno impresivno za mali indie projekat.
Deathbulge: Battle of the Bands je jedan od onih indie naslova koji uspevaju da pronađu svoju publiku zahvaljujući jasnoj ideji i duši ovog ostvarenja. Njegov potezni borbeni sistem donosi svežinu žanru koji često pati od ponavljanja, dok humor, likovi i soundtrack predstavljaju glavne razloge zbog kojih se igra pamti.
Ovo nikako nije savršena avantura. Nedostatak izbora težine i povremeni problemi sa balansom mogu odbiti deo igrača, ali teško je ignorisati količinu kreativnosti koja je uložena u svaki njen deo. Za one koji vole neobične RPG igre, šašave likove i humor koji ne poznaje granice, Deathbulge predstavlja pravo malo iznenađenje.
Hvala Deathbulge i Five Houses LLC na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.