Kada je australijski studio Beethoven & Dinosaur predstavio svoj prethodni projekat The Artful Escape, bilo je jasno da se radi o timu koji video igre posmatra više kao audiovizuelna putovanja nego kao klasične gejmplej izazove. Njihov novi naslov, Mixtape, nastavlja upravo tim putem, ali ovaj put umesto kosmičkog rokenrola bira intimnu priču o odrastanju, poslednjem srednjoškolskom letu i strahu od rastanka.
U pitanju je narativna avantura koja prati troje tinejdžera, Stacey, Cassandru i Slatera, tokom njihove poslednje zajedničke večeri pre nego što ih život odvede na različite strane. Premisa zvuči jednostavno, gotovo filmski skromno: priprema za veliku žurku i pokušaj da poslednja noć ostane zauvek upamćena. Ipak, baš iz te jednostavnosti Mixtape izvlači svoju najveću vrlinu. Igra konstantno priziva duh filmova Džona Hjusa poput The Breakfast Club i Ferris Bueller’s Day Off, dok po atmosferi i emotivnom tonu podseća na naslove kao što su Life Is Strange, Gone Home i Lost Records: Bloom & Rage.
Izvođenje je strukturirano kao kolekcija kratkih, interaktivnih uspomena. Jedan trenutak Stacey vozi skejtbord kroz predgrađe dok u pozadini trešti alternativni rok, a već sledeći igrača baca u bežanje od policije u ukradenim kolicima iz supermarketa ili u mirno pravljenje žabica kamenčićima kraj jezera. Segmenti su veoma jednostavni i nikada ne pokušavaju da budu previše kompleksni. Mixtape nije igra koja želi da testira reflekse ili strateško razmišljanje, već da igrača uvede u određeno emocionalno stanje.
Upravo zbog toga ritam igre funkcioniše toliko dobro. Nijedna scena se ne zadržava predugo, svaki mini-game ostavlja dovoljno utiska pre nego što ustupi mesto sledećem sećanju. Sve deluje kao prava muzička kompilacija, sastavljena od različitih tonova i emocija koje zajedno grade jednu veću priču. Posebno su zanimljivi trenuci u kojima igra koristi sitne interakcije da izazove nostalgiju, poput premotavanja kasete ili istraživanja sobe prepune uspomena iz detinjstva (gde se najviše oseća duh Lost Records: Bloom and Rage).
Najveći kvalitet igre ipak leži u njenim likovima. Stacey, Cassandra i Slater nisu samo stereotipni buntovni tinejdžeri iz američkih filmova devedesetih. Ispod njihovih prenaglašenih reakcija i humora krije se vrlo iskren strah od budućnosti. Cassandra posebno ostavlja snažan utisak kroz odnos sa ocem policajcem i konstantnu potrebu da ruši očekivanja koja joj drugi nameću. Stacey sa druge strane nosi težinu odlaska i suočavanja sa činjenicom da odrasli život znači ostavljanje jednog dela sebe iza sebe.
Vizuelna prezentacija je apsolutno fantastična. Mixtape koristi stil animacije koji podseća na stop-motion tehniku, sa pokretima likova koji deluju gotovo ručno animirano. Ceo svet izgleda kao spoj muzičkog spota sa MTV-ja devedesetih i modernih animiranih filmova inspirisanih estetikom Spider-Man: Into the Spider-Verse. Boje su intenzivne, kadrovi pažljivo režirani, a gotovo svaki trenutak izgleda kao scena spremna za poster ili omot albuma. Sa druge strane, u nekim situacijama likovi znaju da odudaraju od okoline pa se na kratko ruši iluzija.
Zvuk je možda i najvažniji deo celog iskustva. Soundtrack je pažljivo biran i igra ga koristi kao aktivni deo naracije, a ne samo kao pozadinsku muziku. Pesme izvođača poput Iggy Pop, The Smashing Pumpkins, Joy Division i Portishead ne služe samo da pojačaju nostalgiju, već definišu emocije svake scene. Retko koja igra uspeva da muziku integriše toliko prirodno u gameplay i pripovedanje. Čak i kada sama priča povremeno sklizne u kliše tinejdžerskih drama, soundtrack i režija uspevaju da sve vrate na pravi kolosek.
Mixtape nije igra za svakoga. Oni koji traže dubok gejmplej ili veliku količinu sadržaja mogli bi ostati razočarani jer se cela avantura završava za svega nekoliko sati. Takođe, dijalozi i stil pisanja namerno oponašaju američke teen filmove, što nekima može delovati previše teatralno ili veštački. Ipak, kada se sve spoji u jednu celinu, teško je ne prepustiti se šarmu koji igra poseduje.
Beethoven & Dinosaur uspeo je da napravi iskustvo koje se ne pamti po težini izazova ili spektakularnim obrtima, već po osećaju koji ostaje dugo nakon odjavne špice. Mixtape je igra koja podseća koliko muzika, prijateljstva i male uspomene mogu imati ogromnu težinu kada se osvrnemo na mladost.
Hvala Annapurna Interactive na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.