Indi scena poslednjih godina redovno donosi igre koje uspevaju da spoje jednostavnu mehaniku sa snažnim emocijama. Naslovi poput Limbo, Inside, Planet of Lana, Neva ili Little Nightmares pokazali su da nekoliko sati pažljivo osmišljenog putovanja može ostaviti jači utisak od desetina sati otvorenog sveta. Deer & Boy, debitantski projekat francuskog studija Lifeline Games, jasno pripada toj grupi igara. Iako pozajmljuje neke ideje od svojih uzora, uspeva da izgradi sopstveni identitet kroz priču o prijateljstvu, gubitku i suočavanju sa unutrašnjim traumama.
Priča počinje dečakom koji jedne hladne noći odlučuje da pobegne od kuće. Dok prolazi kroz naselja, skriva se od policije i pokušava da pobegne od sveta iza sebe, susreće mladunče jelena koje je upravo izgubilo majku. Bez mnogo reči, pa i praktično bez ikakvih dijaloga, između njih se razvija posebna veza. Njihovo zajedničko putovanje ubrzo prerasta običan beg i pretvara se u potragu ispunjenu misterijama, čudnom tamnom silom koja kvari prirodu i pitanjima na koja igra postepeno daje odgovore.
Najveća vrlina Deer & Boy krije se u tome što odnos između glavnih likova nije samo deo priče već i osnov gameplay sistema. Na početku jelen je malo i ranjivo mladunče koje dečak mora da štiti. Kasnije životinja raste i njene sposobnosti se menjaju zajedno sa razvojem priče. U ranim delovima može da prolazi kroz male otvore i aktivira mehanizme nedostupne dečaku, dok kasnije postaje dovoljno snažna da uklanja prepreke, pomaže pri skokovima ili koristi svoje misteriozne moći protiv tame.
Gejmplej se uglavnom zasniva na kretanju kroz 2.5D okruženja, rešavanju zagonetki i povremenim sekcijama skrivanja ili bekstva. Struktura veoma podseća na igre poput Planet of Lana i Limbo, ali Deer & Boy uspeva da izbegne osećaj ponavljanja upravo zahvaljujući konstantnom uvođenju novih mehanika. Zagonetke nisu posebno zahtevne i retko će ozbiljno testirati iskusnije igrače, ali su dovoljno kreativne da zadrže pažnju.
Tempo igre je baš dobar. Čim postoji opasnost da određena mehanika postane monotona, pojavljuje se nova ideja ili neočekivana promena ritma. Tu su i sekvence jurnjave koje unose dodatnu dozu tenzije i podsećaju da Deer & Boy nije samo mirna šetnja kroz šumu.
Ipak, nisu svi elementi jednako uspešni. Kontrole povremeno mogu delovati previše kruto i neprecizno. Neke akcije zahtevaju gotovo savršeno pozicioniranje, pa skokovi i interakcije ponekad izazivaju frustraciju. Skrivanje od neprijatelja ume da bude problematično jer su pojedine prilike za udarac veoma male, što dovodi do nepotrebnih ponavljanja. Povremeno se javljaju i sitni tehnički problemi, poput zaglavljivanja jelena ili neaktiviranja određenih skripti.
Vizuelna prezentacija predstavlja jedan od najjačih aspekata igre. Lifeline Games koristi jednostavan low-poly stil, ali ga kombinuje sa fantastičnim osvetljenjem i pažljivo biranim paletama boja. Topli tonovi tokom emotivnih scena smenjuju se hladnijim i mračnijim nijansama kada priča postaje teža. Svaka lokacija, od šuma i pećina do industrijskih zona i nadrealnih predela, sve izgleda kao kadar iz animiranog filma.
Poseban utisak ostavljaju male animacije i detalji koji možda traju svega nekoliko sekundi, ali značajno doprinose atmosferi. Kamera često menja ugao i udaljava se kako bi naglasila usamljenost ili veličinu sveta, dodatno pojačavajući osećaj avanture.
Zvuk takođe igra ključnu ulogu. Igra nema glasovnu glumu, ali joj ona gotovo nije ni potrebna. Muzika veoma precizno prati emocije i situacije kroz koje likovi prolaze. U jednom trenutku stvara osećaj nade, a već u sledećem pojačava tugu ili napetost. Ambijentalni efekti poput vetra, ptica ili kapljica vode dodatno pojačavaju osećaj prisutnosti u svetu igre.
Deer & Boy možda ne donosi revoluciju u žanru narativnih avantura, ali uspeva da uradi nešto možda i važnije, da ostavi emotivan trag. Igra ne odgovara na sva pitanja i određeni elementi priče ostaju otvoreni za interpretaciju, što nekima može smetati. Ipak, odnos između dečaka i jelena nosi gotovo celu avanturu na svojim leđima i pretvara je u iskustvo koje se pamti dugo nakon što se izvrte odjavna špica.
Lifeline Games je svojim prvim projektom pokazao da ponekad nisu potrebne hiljade reči kako bi se ispričala snažna priča. Dovoljni su dečak, jelen i putovanje kroz tišinu.
Hvala Dear Villagers na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.