Kada smo prvi put pisali o igri Dead as Disco, delovalo je kao da Brain Jar Games ima veoma zanimljivu ideju koja pokušava da spoji ritmičke igre i beat ’em up akciju na način koji podseća na Hi-Fi Rush i Batman: Arkham serijal. Tada je demo verzija već pokazivala ogroman potencijal kroz odličan osećaj za ritam, upečatljivu neon estetiku i genijalnu mogućnost ubacivanja sopstvenih pesama u igru. Međutim, najveće pitanje bilo je da li će taj koncept uspeti da izdrži više od nekoliko sati zabave i preraste u kompletnu igru sa pravim identitetom.
Early Access verzija sada daje mnogo jasniji odgovor. Dead as Disco nije samo zanimljiv eksperiment, već jedna od najunikatnijih indie igara godine i projekat koji već sada pokazuje koliko prostora ima za dalji rast.
U centru priče ponovo je Charlie Disco, nekadašnja muzička zvezda koji se vraća iz mrtvih kako bi otkrio ko ga je izdao i ponovo okupio svoj nekadašnji bend. Ono što je u prvom prikazu delovalo kao jednostavan izgovor za stilizovane boss borbe sada dobija mnogo više karaktera. Charlie je harizmatičan protagonist sa dozom arogancije i šarma, dok su bivši članovi benda, sada pretvoreni u ekscentrične Idole, dovoljno različiti da svaka nova misija ima sopstveni identitet.
I dalje je jasno da Dead as Disco najveću inspiraciju vuče iz Arkham sistema borbe, ali sada je mnogo očiglednije koliko je taj koncept pažljivo razrađen. Borba funkcioniše kroz udarce, izbegavanja, pariranja i specijalne poteze koji su svi vezani za ritam muzike. Ono što ovu igru izdvaja jeste činjenica da nikada ne kažnjava igrača previše agresivno ako promaši beat. Umesto frustracije i prekidanja toka igre, fokus je na održavanju energije i stvaranju osećaja da učestvujete u interaktivnom muzičkom spotu.
Kada se jednom uđe u pravi ritam, Dead as Disco postaje gotovo hipnotičan. Svaki savršeno tempiran udarac proizvodi snažan audio feedback, combo multiplikatori rastu neverovatnom brzinom, a borba počinje da izgleda kao koreografisani ples nasilja i muzike. Posebno impresivno deluje način na koji igra postepeno otključava nove sposobnosti. U početku sistem može delovati jednostavno, ali kasnije Charlie dobija čitav arsenal poteza inspirisanih poraženim Idolima, od električnih gitarskih udaraca do moćnih area napada i specijalnih counter tehnika.
Boss borbe su bez dileme vrhunac igre. Svaki Idol poseduje potpuno drugačiji muzički stil, estetiku i mehanike. Hemlock donosi agresivni punk i metal pristup uz brutalne napade u mračnim metro tunelima, Prophet koristi rap motive i napade zasnovane na tekstovima pesama, dok Arora pretvara borbu u gotovo nadrealni K-pop spektakl sa ogromnim hologramima i futurističkim efektima. Dex sekvence izgledaju kao spoj Nine Inch Nails spota i cyberpunk noćne more. Upravo u tim trenucima Dead as Disco najviše podseća na Hi-Fi Rush, ali sa daleko većim fokusom na flow i osećaj slobode tokom borbe.
Ono što posebno impresionira jeste režija nivoa. Kamera konstantno menja uglove, okruženja se transformišu tokom pesama, a arena može da pređe iz klasične 3D borbe u side-scrolling sekvencu bez gubitka ritma. Sve deluje kao ogromni interaktivni koncert gde je igrač glavna zvezda nastupa. Uprkos količini efekata i intenzivnoj neon estetici, preglednost je uglavnom odlična i retko dolazi do situacije da ekran postane haotičan.
Pored kampanje, Early Access verzija sada nudi mnogo više sadržaja nego demo. Encore Bar funkcioniše kao centralni hub gde igrači mogu razgovarati sa Idolima, otključavati nove dekoracije, kozmetiku i dodatne pesme, dok fanovi služe kao valuta za unapređivanje Charliejevih sposobnosti. Tu je i Infinite Disco mod koji sada izgleda mnogo kompletnije nego ranije. Pored custom song opcije, dostupni su challenge nivoi, survival izazovi i razni modifikatori koji dodatno produžavaju životni vek igre.
“My Music” sistem i dalje ostaje jedna od najjačih ideja koje je žanr video poslednjih godina. Ubacivanje sopstvenih pesama potpuno menja atmosferu borbe i daje igri gotovo beskonačan replay value. Ipak, ono što najviše iznenađuje jeste koliko je originalni soundtrack zapravo kvalitetan. Od metal numera, preko rap i EDM pesama, pa sve do K-pop hitova i disco ritmova, Brain Jar Games je uspeo da napravi soundtrack koji može da stoji rame uz rame sa mnogo većim produkcijama.
Naravno, Early Access status se i dalje oseća. Količina sadržaja trenutno nije ogromna i iskusniji igrači verovatno će glavnu kampanju završiti relativno brzo. Nedostaju i neke važne quality of life opcije, pre svega audio/video kalibracija koja je praktično obavezna za ritmičke igre. Pojedine boss borbe umeju da budu frustrirajuće zbog checkpoint sistema, a povremeno se pojavljuju i sitni tehnički problemi sa kamerom ili neprijateljima.
Ipak, ono što Dead as Disco već sada postiže daleko nadmašuje većinu indie projekata u Early Access fazi. Brain Jar Games je uspeo da napravi igru koja ima sopstveni identitet, neverovatnu energiju i jednu od najboljih audio-vizuelnih prezentacija koje smo videli poslednjih godina u ovom žanru. Ako tim uspe da ispuni roadmap planove, doda više bossova, co-op i dodatne modove, Dead as Disco bi lako mogao da postane kultni naslov koji će zajednica igrati godinama.
Disco možda nikada nije umro, ali Charlie Disco definitivno dokazuje da ritam i dalje može da razbije sve pred sobom.
Autor: VideoGame Arena