Poslednjih nekoliko godina indie scena je praktično opsednuta roguelike formulom, a malo koja igra ostavila je toliki trag kao Balatro. Nakon talasa naslova koji pokušavaju da uhvate isti osećaj zavisnosti kroz “još samo jednu partiju”, na red je stigao i šah. Tu na scenu stupa Gambonanza, novi projekat studija Blukulélé, koji uz podršku Stray Fawn Publishing i Sidekick Publishing pokušava da drevnu društvenu igru pretvori u haotični roguelike pun kombinacija, modifikatora i ludih obrta.
Na prvi pogled jasno je odakle dolazi inspiracija. Retro CRT estetika, struktura progresije, prodavnica između partija i “gambiti” koji funkcionišu poput Joker karata iz Balatra ostavljaju vrlo malo prostora za sumnju. Ipak, Gambonanza nije samo kopija sa šahovskim figurama. Ona pokušava da pronađe sopstveni identitet tako što klasična pravila šaha baca kroz prozor i pretvara ih u sistem gde je kreativnost važnija od tradicije.
U osnovi, igra je jednostavna. Umesto klasičnog matiranja kralja, cilj je eliminisati sve protivničke figure na tabli. Svaka figura zadržava svoje osnovne načine kretanja, ali sama struktura partije potpuno menja način razmišljanja. Tabla je u početku mala, partije kratke, a broj figura ograničen. Igrač započinje run sa svega tri figure i kroz pobede postepeno širi svoj arsenal kupovinom novih jedinica, specijalnih polja i moćnih gambita koji menjaju pravila igre.
Upravo ti gambiti predstavljaju osnovicu iskustva. Neki dozvoljavaju konjima da se kreću kao topovi, drugi stvaraju dodatne figure, treći preskaču protivničke poteze ili pretvaraju pešake u kraljice gotovo momentalno. Kada se pronađe prava kombinacija, Gambonanza postaje apsolutni haos na najbolji mogući način. U tim trenucima igra uspeva da pruži isti osećaj “lomljenja sistema” po kojem je Balatro postao poznat.
Dodatnu dinamiku donosi i sistem rezervi. Figure koje nisu na tabli mogu se ubacivati tokom partije, ali svako postavljanje troši potez. Tu je i Crumble mehanika, svojevrsni anti-stall sistem koji kažnjava pasivnu igru. Ako nekoliko poteza prođe bez eliminacije figura, delovi table počinju da se urušavaju, brišući polja i potencijalno gutajući figure obe strane. Ovakvi momenti često stvaraju napete situacije gde jedna loša odluka može potpuno uništiti savršeno planiran run.
Boss borbe dodatno podižu intenzitet. Protivnici inspirisani stvarnim velemajstorima donose posebna pravila i modifikatore koji remete standardne strategije. Jedan boss nasumično menja raspored figura, drugi pretvara polja u zamke koje degradiraju figure u pešake, dok pojedini zahtevaju da se specifične figure eliminišu poslednje. Zahvaljujući tome, svaka završnica deluje drugačije i tera igrača da konstantno menja pristup.
Međutim, upravo tu dolazi i najveći problem igre. Gambonanza ponekad previše zavisi od sreće. Roguelike žanr svakako podrazumeva RNG elemente, ali ovde balans ume da ode predaleko. Mnogi gambiti imaju male procente aktivacije, pa čak i kada igrač uspe da sastavi idealnu kombinaciju, nije sigurno da će efekat uopšte proraditi kada je najpotrebnije. Porazi zbog loše procene mogu biti zabavni i edukativni, ali porazi zato što igra jednostavno “nije htela” da aktivira ključni efekat umeju da budu frustrirajući.
Dodatni problem je repetitivnost u početku. Protivničke formacije i početne situacije često se ponavljaju, pa prve runove prati osećaj deja vua. Tek kasnije, kada se otključaju nove težine, modifikatori i kompleksniji gambiti, igra počinje da pokazuje svoju punu dubinu. Strpljenje je ovde praktično obavezno.
Vizuelno, Gambonanza veoma uspešno koristi minimalistički retro stil. CRT filteri, jednostavne animacije i pomalo psihodelična prezentacija stvaraju atmosferu koja neodoljivo podseća na Balatro, ali ipak uspeva da zadrži određeni šarm. Interfejs je pregledan, informacije lako čitljive, a partije dovoljno brze da igra stalno vuče igrača ka sledećem pokušaju.
Zvuk je možda i najprijatnije iznenađenje. Muzika poseduje onu opasnu “još jedna partija” energiju, jer lagani lo-fi ritmovi i zarazne melodije polako ulaze pod kožu i ostaju u glavi dugo nakon gašenja igre. Nije spektakularan soundtrack koji dominira iskustvom, ali savršeno podržava ritam igranja i napetost tokom boss borbi.
Gambonanza je jedna od onih igara koje vrlo lako mogu delovati kao običan klon na prvi pogled, ali što više vremena provodi sa igračem, to više pokazuje sopstvenu ličnost. Nije savršena. RNG često ume da pokvari osećaj kontrole, a repetitivnost zna da uspori početni tempo. Ipak, kada sve “klikne”, Gambonanza postaje izuzetno zarazna kombinacija šaha, roguelike dizajna i gotovo arkadne agresivnosti.
Za ljubitelje šaha ovo je prilika da vide svoju omiljenu igru potpuno deformisanu i pretvorenu u nešto nepredvidivo. Za fanove roguelike žanra ovo je još jedan naslov koji savršeno razume koliko je opasna formula “hajde samo još jednom”.
Igru su nam poslali Sidekick Publishing i Stray Fawn Publishing, ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.