Piratske igre već godinama pokušavaju da pronađu savršen balans između istraživanja, pomorske borbe i survival koncepta. Dok su nas naslovi poput Sea of Thieves i Assassin’s Creed IV: Black Flag osvojili atmosferom i avanturom na otvorenom moru, mnogi survival pokušaji često su završavali zatrpani previše agresivnim grindom i nepotrebnim komplikacijama. Upravo tu na scenu stupa Windrose, novi co-op survival naslov studija Kraken Express koji je već tokom Early Access perioda uspeo da privuče ogromnu pažnju igrača na Steamu.
Radnja je smeštena u alternativnu verziju Kariba iz 18. veka, gde igrači nakon brodoloma započinju put od običnog preživelog mornara do pravog piratskog kapetana. Ono što Windrose izdvaja od brojnih survival igara jeste način na koji kombinuje istraživanje, gradnju baze, soulslike borbu i pomorske sukobe bez preteranog kažnjavanja igrača. Umesto da konstantno troši vreme na sitne frustracije, igra pokušava da održi osećaj progresije i avanture gotovo u svakom trenutku.
Već nakon nekoliko sati postaje jasno da je Windrose mnogo više od još jednog “pirati + crafting” projekta. Igra veoma brzo otvara nove sisteme i stalno daje osećaj napretka. Početak je standardan za žanr, skupljanje drveta, pravljenje osnovnih alata i borba protiv divljih životinja, ali ubrzo kreću istraživanje ostrva, rudarenje, nadogradnja opreme i prve ozbiljne pomorske bitke. Upravo taj osećaj konstantnog razvoja predstavlja jednu od najvećih snaga igre.
Borba na kopnu iznenađujuće je duboka za jedan Early Access naslov. Windrose koristi sistem pariranja, izbegavanja i upravljanja staminom koji više podseća na akcione RPG igre nego na klasične survival naslove. Rapiri, sablje, helebarde i vatreno oružje imaju različit osećaj u borbi, dok neprijatelji umeju ozbiljno da kazne nepažnju. Posebno tokom većih sukoba ili boss borbi, igra tera igrača da pažljivo bira trenutak za napad i odbranu, umesto da samo nasumično “spamuju” udarce.
Ipak, utisci o combat sistemu nisu potpuno usaglašeni. Dok se u prvi mah primećuje pohvalan balans borbe i odziv komandi, nekada ume da bude nekonzistentan, posebno kada više neprijatelja napada istovremeno. U određenim situacijama animacije i “poise” sistem deluju pomalo neujednačeno, pa borba zna da pređe iz taktične u frustrirajuću. Ipak, čak i uz te mane, combat uglavnom uspeva da ostane zabavan i dovoljno intenzivan da održava tenziju tokom istraživanja.
Prava zvezda igre ipak je život na moru. Pomorske borbe predstavljaju centralni deo iskustva i upravo tu Windrose najviše podseća na Black Flag. Igrači mogu da napadaju neprijateljske brodove, uništavaju jarbole specijalnim topovskim kuglama, popravljaju oštećenja tokom bitke i na kraju izvrše ukrcavanje na protivnički brod radi dodatnog plena. Kada se posada uz sea shanty pesme probija kroz oluju dok topovi odjekuju sa svih strana, Windrose uspeva da pogodi onu klasičnu piratsku fantaziju koju mnoge igre pokušavaju da dostignu.
Ipak, sistem plovidbe nije toliko simulacijski orijentisan kao u Sea of Thieves. Vetar nema veliki uticaj na upravljanje brodom, a navigacija je više arkadna nego realistična. Nekima će to predstavljati prednost jer omogućava bržu i jednostavniju akciju, dok će drugi verovatno želeti više dubine i taktičkog upravljanja tokom plovidbe. Zanimljivo je da upravo tokom većih brodskih sukoba talasi i pozicioniranje broda postaju važniji, pa pomorske bitke dobijaju dodatnu dinamiku.
Windrose takođe dosta ulaže u kvalitet života igrača. Fast travel sistem, lako prizivanje broda, automatsko korišćenje resursa iz sanduka tokom craftovanja i veoma pristupačan building sistem čine da igra retko kada deluje zamorno. Baza može brzo da preraste iz male improvizovane kolibe u pravi piratski grad, a sama gradnja podseća na kombinaciju sistema iz Valheim i Palworld. Posebno je praktično što igra omogućava “drag and build” postavljanje zidova i struktura, čime se značajno ubrzava izgradnja većih objekata.
Istraživanje ostrva konstantno nagrađuje igrača novim blueprintima, blagom, resursima i questovima. Proceduralno generisana ostrva možda nemaju uvek dovoljno vizuelne raznovrsnosti, ali igra uspeva da održi osećaj avanture zahvaljujući stalnom otključavanju novih sistema i lokacija. Kasnije zone uvode opasnije neprijatelje, undead protivnike, veće brodove i ozbiljnije izazove, pa progresija retko stagnira.
Veliki deo zajednice već sada ističe da Windrose najbolje funkcioniše u co-op režimu. Solo igranje ume da deluje sporije i praznije tokom dužih plovidbi, dok zajedničko istraživanje, gradnja baze i pomorske bitke sa prijateljima drastično podižu celokupan doživljaj. Upravo tada mnogi sistemi dolaze do punog izražaja i igra uspeva da pruži najviše zabavnih “emergent” trenutaka.
Naravno, Early Access status se i dalje oseća. Povremeni problemi sa performansama, nešto slabiji UI, nedovoljno iskorišćen narativ i određena količina “indie jank” trenutaka jasno pokazuju da Windrose još nije gotov proizvod. Međutim, temelj koji je Kraken Express postavio deluje izuzetno obećavajuće.
Za ljubitelje survival žanra i piratskih avantura, Windrose trenutno izgleda kao jedan od najinteresantnijih Early Access naslova godine. Možda još uvek nema dubinu i uglađenost najvećih predstavnika žanra, ali već sada uspeva da pruži ono što je najvažnije, osećaj avanture, progresije i života na otvorenom moru koji tera igrača da se stalno vraća po još jednu plovidbu.
Autor: VideoGame Arena