U moru modernih upravljačkih simulacija koje su poslednjih godina oživele zahvaljujući naslovima poput Cities: Skylines i Banished, pojavio se i jedan neobičan kandidat koji menja perspektivu, i to i bukvalno i tematski. Timberborn, delo studija Mechanistry, vodi igrača u postapokaliptični svet gde su ljudi nestali, a civilizaciju pokušavaju da obnove, ni manje ni više, dabrovi. Ova neobična premisa, koja spaja city builder i survival elemente sa primesama automatizacije nalik igrama poput Factorio, na prvi pogled deluje simpatično i usmereno ka mlađoj publici, ali se brzo pretvara u ozbiljan strateški izazov.
Svet u ovom naslovu je isušen, opustošen i nestabilan, a mali dabrovi lutaju u potrazi za novim domom. Nakon kratkog, upečatljivog uvoda, igra prepušta igrača samom sebi. Ne postoji klasična kampanja niti jasno definisan cilj. Ovde je jedini zadatak preživeti i izgraditi funkcionalno društvo u svetu koji konstantno pokušava da ga uništi.
Gejmplej u Timberbornu predstavlja spoj klasičnog city buildera i sistema automatizacije. U ranoj fazi fokus je na osnovama: voda, hrana i drvo. Međutim, kako naselje raste, otvara se složeniji sloj igre koji uključuje proizvodne lance, energiju i optimizaciju resursa. Upravljanje energijom putem vodenica i vetrenjača postaje ključno, ali nikada potpuno pouzdano, što zahteva stalno prilagođavanje.
Ono po čemu se Timberborn zaista izdvaja jeste vertikalna gradnja. Umesto ekspanzije u širinu, igra podstiče izgradnju u visinu uz pomoć platformi, mostova i višespratnih struktura koje postaju standard. Ovaj pristup ne samo da rešava problem prostora, već donosi i poseban osećaj zadovoljstva kada kompleksni sistemi počnu da funkcionišu kao celina.
Ipak, prava srž igre leži u upravljanju vodom. Dabrovi, kao prirodni inženjeri, moraju graditi brane, rezervoare i sisteme za kontrolu toka vode kako bi preživeli suše i tzv. „zagađene plime“. Suše isušuju reke i uništavaju vegetaciju, dok zatrovana voda može devastirati čitave oblasti ako se ne preusmeri ili filtrira. Ovi sistemi su izuzetno duboki i pružaju ogroman prostor za eksperimentisanje, ali istovremeno pate od nedovoljno objašnjenog tutorijala, što početnicima može predstavljati ozbiljnu prepreku.
Igra se oslanja na sandbox pristup, što znači da ne postoji jasan kraj niti osećaj konačne nagrade. Za neke igrače ovo je prednost, jer se stvara sloboda da se gradi bez ograničenja, ali drugima može nedostajati osećaj svrhe i napretka. Dodatni sloj kompleksnosti dolazi kroz dve frakcije sa različitim stilovima igre, ali njihov mali broj donekle ograničava replay value.
Vizuelno, Timberborn je izuzetno prijatan. Iako tehnički nije impresivan u smislu detalja, stilizovana grafika, animacije i živ svet čine da igra deluje toplo i živo. Posebno se ističe način na koji okruženje reaguje na promene – suva pustinja može postati bujna oaza uz pravilno navodnjavanje. Performanse su stabilne, uz povremene padove pri većim naseljima ili učitavanju.
Zvuk prati vizuelni identitet, pa ambijentalna muzika doprinosi atmosferi, ali može postati repetitivna tokom dužih sesija. Efekti su tu da isprate dešavanja na ekranu i oni su nenametljivi, ali ne ostavljaju poseban utisak.
Timberborn je igra koja traži strpljenje. Njena dubina i kompleksnost dolaze do izražaja tek nakon više sati igranja, a početni nedostatak smernica može odbiti manje iskusne igrače. Ipak, oni koji prihvate izazov dobiće izuzetno bogat sandbox sa desetinama, ako ne i stotinama sati sadržaja, dodatno proširenog aktivnom modding zajednicom.
Igru nam je poslao Mechanistry ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.