Indie studio Fabraz nastavlja svoju priču započetu u Demon Turf kroz ambiciozni nastavak Demon Tides, igru koja pokušava da klasični 3D platformer izbaci iz linearnih okvira i ubaci ga u otvoreni svet pun brzine, stila i slobode. Iako nije neophodno poznavati prethodnu igru, povratak glavne junakinje Beebz kao novoimenovane demonske kraljice daje kontinuitet priči i dodatni šarm za stare fanove.
Radnja je smeštena u Ragnar’s Rock, arhipelag razuđenih ostrva kojim vlada misteriozni Ragnar, za kog Beebz sumnja da je njen otac. Ono što počinje kao lična potraga ubrzo prerasta u borbu protiv tiranije, uz prepoznatljivu dozu humora i ekscentričnih likova. Po strukturi i osećaju istraživanja, igra podseća na kombinaciju naslova poput The Legend of Zelda: The Wind Waker i modernijih 3D platformera, ali sa sopstvenim identitetom koji naglašava slobodu kretanja.
Koncept „ekspresivnog platforminga“ omogućava igračima da rešavaju izazove na sopstveni način, bez striktno definisanih rešenja. Beebz poseduje širok spektar poteza: od duplih i trostrukih skokova, dash manevra i trčanja po zidovima, do transformacija poput zmije za brzo kretanje po vodi ili šišmiša za dodatnu visinu. Sve ove sposobnosti mogu se kombinovati na gotovo neograničene načine, stvarajući osećaj fluidnosti i kontrole koji retko viđamo u žanru.
Otvoreni svet dodatno podstiče istraživanje, sa ostrvima koja kriju izazove, kolekcionarske predmete i tajne. Sistem talismana omogućava prilagođavanje sposobnosti, dok opcija postavljanja sopstvenih checkpointa donosi fleksibilnost i balans između izazova i pristupačnosti. Ipak, nisu svi aspekti savršeni, potraga za kolekcionarskim predmetima zna biti frustrirajuća, a kamera i kontrole povremeno znaju da zakažu u ključnim momentima.
Vizuelno, Demon Tides napušta 2.5D stil prethodnika i prelazi na šarenolik 3D izgled koji i dalje zadržava snažan stilizovani identitet. Likovi su puni života, sa izraženim animacijama i dizajnom koji podseća na anime estetiku, dok svet Ragnar’s Rock nudi raznovrsna okruženja, i to od tropskih ostrva do mračnih i sablasnih zona. Ipak, tehnički problemi poput „pop-in“ efekta i povremenih bagova narušavaju inače vrlo upečatljiv vizuelni doživljaj.
Zvuk je jedan od najprijatnijih iznenađenja. Umesto klasične orkestarske muzike, igra koristi hip-hop i elektronske uticaje, uz energične kompozicije koje savršeno prate brzi tempo gameplaya. Muzika tokom boss borbi dodatno pojačava intenzitet, iako same borbe ponekad deluju manje inspirisano u poređenju sa ostatkom igre.
Demon Tides je igra koja možda ne reinventira žanr u potpunosti, ali ga osvežava na pravi način. Njena najveća snaga leži u osećaju slobode i kretanja, kao i u harizmi sveta i likova. I pored tehničkih nedostataka i povremenih frustracija, ovo je naslov koji uspeva da zadrži igrača zahvaljujući čistom užitku igranja i kreativnosti u svakom skoku.
Igru nam je poslao Fabraz ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.