Serijal Life is Strange od svog debija 2015. godine zauzima posebno mesto među narativnim avanturama, pre svega zahvaljujući snažnoj priči i nezaboravnim likovima poput Max i Chloe. Razvojni tim Deck Nine nastavio je da gradi ovaj univerzum kroz naslove poput True Colors i posebno Double Exposure, koji je pokušao da vrati fokus na originalnu priču. Najnoviji nastavak, Life is Strange: Reunion, dolazi kao direktan nastavak tog naslova i ujedno pokušaj da se zaokruži priča o Max Caulfield. Po svojoj strukturi i tematici, igra se i dalje oslanja na slične interaktivne filmove, tj. narativne avanture poput Tell Me Why ili The Walking Dead, gde su odluke i emocije u prvom planu.
Radnja prati Max, sada profesorku fotografije, koja pokušava da se distancira od svojih moći. Međutim, nakon što svedoči katastrofalnom požaru na univerzitetu Caledon, primorana je da još jednom manipuliše vremenom kako bi sprečila tragediju. Ključni element priče je povratak Chloe, što je omogućeno spajanjem vremenskih linija u prethodnoj igri. Ova premisa odmah postavlja ton, koji oscilira između fan servisa i pokušaja da se ispriča završno poglavlje jedne emotivne sage.
Što se tiče samo izvođenja, ono ostaje verno formuli serijala. Igrač naizmenično kontroliše Max i Chloe, što donosi određenu dinamiku. Max koristi svoju sposobnost vraćanja vremena kako bi menjao ishode razgovora i događaja, često ponavljajući sekvence dok ne pronađe “idealno” rešenje. Chloe, s druge strane, donosi drugačiji pristup kroz direktne, često konfliktne interakcije sa drugim likovima. Ipak, uprkos solidnoj osnovi, osećaj izbora je slabiji nego ranije, pa mnoge odluke deluju očigledno, a igra često previše vodi igrača kroz ključne momente. Istraživački segmenti vezani za otkrivanje uzroka požara donose određenu dubinu, ali neretko pate od sporog tempa i ponavljanja.
Prezentacija igre ostavlja pomešan utisak. Vizuelno, Reunion ume da zablista, sa pažljivo dizajniranim lokacijama i prepoznatljivim dizajnerskim stilom serijala. Ipak, tehnički problemi poput bagova, neujednačenog osvetljenja i slabijih animacija lica kvare utisak. Jasno je da produkcija nije na nivou najskupljih AAA naslova, ali atmosfera i dalje uspeva da zadrži identitet serijala.
Sa druge strane, zvuk je jedan od najjačih aduta igre. Glasovna gluma je izuzetna, posebno u scenama između Max i Chloe, gde emocije dolaze do punog izražaja. Muzika takođe uspešno prati ton igre, naglašavajući ključne momente i dodatno pojačavajući emotivni naboj. Upravo zahvaljujući ovom segmentu, mnoge scene ostavljaju jači utisak nego što bi to sama naracija uspela.
Kada se sve sabere, Life is Strange: Reunion je igra koja igra na sigurno. Ona donosi ono što fanovi žele, a to je ponovno okupljanje omiljenih likova i emotivne trenutke, no, ona retko kada izlazi izvan okvira očekivanog. Priča, iako solidna, ne dostiže visine originala i često deluje predvidivo. Ipak, za one koji su vezani za Max i Chloe, ovo je vredno završno poglavlje, iako ne i nezaboravno.
Hvala Square Enix na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.