Eldegarde je započeo svoj put pod imenom Legacy: Steel & Sorcery, kao Early Access projekat razvojnog tima Notorious Studios koji je pokušao da spoji fantazijski ARPG sa sve popularnijim extraction žanrom. Nakon izlaska verzije 1.0 na Steamu u januaru 2026. godine, igra je dobila novo ime, ali je zadržala svoju osnovnu ideju: mini MMO iskustvo kompresovano u kraće, intenzivne sesije sa PvPvE elementima.
Notorious Studios je očigledno inspiraciju pronašao u naslovima poput World of Warcraft, Guild Wars, pa čak i modernijim extraction igrama poput Dark and Darker ili ARC Raiders. Ambicija je bila jasna. a to je uzeti osećaj napredovanja i klasne podele iz MMO sveta i ukrstiti ga sa tenzijom i rizikom extraction formule. Rezultat je igra koja pokušava da bude most između dva sveta, ali ne uspeva uvek da ih u potpunosti spoji.
Premisa je jednostavna i svesno lišena klasične narativne strukture. Igrač kreira svoj “House”, bira klasu: Warrior, Rogue, Ranger ili Wizard. Nakon toga ulazi u jednu od zona kako bi porazio neprijatelje, prikupio plen i bezbedno se izvukao pre isteka vremena ili pre nego što ga eliminišu drugi igrači. Umesto centralne, snažne priče, Eldegarde se oslanja na sistem misija, dnevne i nedeljne zadatke i postepeno unapređenje baze kao okvir koji daje smisao svakom upadu na mapu.
U teoriji, ovaj model funkcioniše. U praksi, sve zavisi od toga koliko vas sam gameplay zadrži.
Borba je iz trećeg lica i oslanja se na klasične ARPG principe. Svaka klasa poseduje ograničen set aktivnih sposobnosti – recimo, Rogue kombinuje stealth, otrovni ubod, grappling hook i snažan jurišni napad. Izvođenje je odzivno dovoljno da pruži zadovoljstvo u prvim satima igranja, sa solidnim “hit feedbackom” i pristojnim osećajem težine udaraca. Neprijatelji su poznati fantazijski arhetipovi, kao što su goblini, skeleti, vukovi, ali su stilizovani tako da imaju upečatljive siluete i vizuelni identitet.
Ipak, problem se javlja u dubini sistema. Napredovanje je vezano za uspešnu ekstrakciju, što znači da iskustvo i pravi progres dolaze tek kada bezbedno napustite mapu. Ako poginete, gubite sve što ste nosili. Taj rizik jeste srž žanra, ali u Eldegardeu progresija često deluje sporo i nedovoljno nagrađujuće. Skill tree nije naročito razgranat, pa leveling retko donosi osećaj značajne transformacije lika. Loot sistem dodatno komplikuje stvar jer oprema nije striktno vezana za klasu, pa ćete često sakupljati predmete koje ne možete koristiti, samo da biste ih prodali za skromnu količinu zlata.
Crafting i unapređenje baze nude dugoročniji cilj. Materijali prikupljeni tokom runova koriste se za otključavanje novih opcija i unapređenja Lodge-a, što daje osećaj izgradnje nečeg trajnog. Međutim, kako sati prolaze, loop počinje da otkriva svoju repetitivnu prirodu. Efikasnost postaje prioritet, a to često znači ponavljanje istih ruta i taktika. Kada varijacija izostane, napetost extraction koncepta prelazi u rutinu.
Tehnički gledano, PC verzija je uglavnom stabilna na modernim konfiguracijama, sa solidnim performansama i podrškom za ultrawide monitore. Ipak, povremeni bugovi, zaglavljene animacije i online lag mogu poremetiti tok borbe, što je posebno frustrirajuće u igri gde jedan trenutak može značiti gubitak celokupnog plena.
Vizuelno, Eldegarde podseća na stilizovanu verziju ranih MMO naslova. Estetika je šarena, likovi su naglašeno karikirani, a mape kompaktne, ali prijatne za istraživanje. Nije reč o tehničkom spektaklu, ali umetnički pravac daje igri određeni šarm. Atmosfera pomalo podseća na spoj World of Warcrafta i stripovskog Conana. Audio segment radi posao i to je sve što može da se kaže, jer se radi o pomalo generičkim fantazi kompozicijama koje prati akciju bez mnogo upečatljivih momenata, ali adekvatno podržavaju ton igre.
Eldegarde je, u suštini, igra sa jasnom idejom i vidljivim potencijalom. Njegov pokušaj da redefiniše MMO iskustvo kroz kraće sesije i kontrolisanu tenziju ekstrakcije jeste moderan i relevantan. Međutim, balans između dubine i pristupačnosti još uvek nije idealno pogođen. Kada loop funkcioniše, igra ume da bude napeta i zadovoljavajuća. Kada se repetitivnost uvuče, entuzijazam brzo splasne.
Eldegarde nije promašaj, ali ostavlja utisak naslova koji još uvek traži svoju konačnu formu. Ako Notorious Studios uspe da produbi build raznolikost, unapredi progresiju i unese više dinamičkih elemenata u mape, ova mini MMO extraction avantura mogla bi da preraste u mnogo više od zanimljivog eksperimenta.
Igru su nam poslali Notorious Studios ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.