Metroidvania žanr poslednjih godina ne pokazuje znake zamora, a Studio Cima svojim naslovom The Perfect Pencil dokazuje da i dalje ima prostora za autorske, lične i pomalo uznemirujuće interpretacije poznate formule. Iako studiju ovo nije veliki AAA iskorak, jasno je da je reč o projektu sa snažnim kreativnim identitetom. Igra ne krije inspiracije – poređenja sa naslovima poput Hollow Knight, pa čak i sa psihološki obojenim iskustvima poput Yume Nikki ili simbolikom The Binding of Isaac, nameću se gotovo spontano, ali The Perfect Pencil uspeva da izgradi sopstveni, izrazito bizarni identitet.
U središtu priče nalazi se John, protagonist bez glave koji na početku avanture dobija neobičnu zamenu – mali filmski projektor koji mu služi kao glava. U svetu kojim vlada misteriozna Bela Zver, oličenje straha i unutrašnjih demona, John pokušava da shvati ko je, šta mu se dogodilo i kako da pobegne iz ovog izopačenog kraljevstva. Njegova misija nikada nije potpuno jasno definisana, što dodatno pojačava osećaj usnile dezorijentacije i psihološke nelagode koja prožima čitavo iskustvo.
Gejmplej prati poznatu metroidvania strukturu, ali sa naglašenim fokusom na istraživanje i narativ. Ogroman, ručno crtani svet prepun je skrivenih prolaza, tajnih zona i prečica koje se postepeno otključavaju sticanjem novih sposobnosti. Mapa se otkriva razbijanjem specifičnih tačaka u okruženju, ali nikada ne pruža potpunu preciznost, što doprinosi osećaju izgubljenosti. Povratak na ranije lokacije je neizbežan, a igra ne zazire od dužih deonica između checkpointa, što ponekad ume da frustrira više zbog utrošenog vremena nego zbog same težine izazova.
John se bori ogromnom olovkom u pretežno melee okršajima. Borbeni sistem na prvi pogled deluje jednostavno, ali krije zanimljiv mehanizam lečenja. Umesto klasičnih health itema, zdravlje se obnavlja specijalnim “Healing Strike” napadom koji zahteva prethodno prikupljanje resursa kroz uspešne udarce. To znači da je igrač konstantno primoran na balans između agresije i opreza. Sistem funkcioniše kao dvosekli mač, nagrađuje veštinu i strpljenje, ali kažnjava brzopleto srljanje.
Poseban šmek daje i Johnova sposobnost skeniranja okruženja pomoću projektora na glavi. Radar reaguje na interaktivne objekte, skrivene detalje i elemente priče, čime se dodatno produbljuje atmosfera i narativna slojevitost. Mnoge interakcije nemaju direktnu mehaničku korist, već služe kao simbolički uvid u Johnovo mentalno stanje i fragmentisanu psihu sveta oko njega. Odluke koje igrač donosi utiču na tok priče, dajući dodatnu težinu istraživanju.
Dizajn protivnika i likova jedan je od najupečatljivijih aspekata igre. Svet je ispunjen grotesknim figurama, odraslim ljudima zarobljenim u dečjim kolicima, bićima sakrivenim ispod jastuka, ogromnim bebama koje služe kao boss protivnici. Sve odiše estetikom mračne bajke sa primesama Tim Burton poetike. Iako neki modeli dele sličnu osnovu, simbolika iza njih daje im dodatnu dimenziju. Svaki susret deluje kao alegorija unutrašnjih konflikata: od impostor sindroma do paralizujućeg straha od neuspeha.
Vizuelni identitet igre je ručno crtan i izrazito stilizovan. U početku može delovati odbojno ili previše haotično, ali vremenom groteska prerasta u svesno umetničko sredstvo. Pozadine su bogate detaljima, sa lebdećim česticama i suptilnim animacijama koje svet čine živim. Kontrast između sitnog protagonista i masivnih, nadrealnih okruženja dodatno naglašava osećaj ranjivosti.
Audio dizajn prati ovu atmosferu sa dozom nelagode. Muzika je ambijentalna, često suptilna, a ponekad se oslanja na tišinu kako bi pojačala osećaj izolacije. Zvučni efekti imaju blago uznemirujući ton, podvlačeći psihološku tematiku igre. Iako kompozicije nisu nužno pamtljive u klasičnom smislu, efikasno služe narativu i atmosferi.
The Perfect Pencil nije savršena igra. Tempo ume da bude neujednačen, checkpoint sistem može da iscrpi strpljenje, a narativ ponekad previše apstraktan. Ipak, ono što je čini vrednom pažnje jeste hrabrost da psihološke teme prevede u mehaniku, dizajn i strukturu sveta. Ovo nije samo još jedna metroidvania avantura, već putovanje kroz simboliku straha i ličnog razvoja.
Za ljubitelje žanra koji traže nešto drugačije, mračnije i konceptualno ambicioznije, The Perfect Pencil predstavlja intrigantno iskustvo koje se ne zaboravlja lako, pa čak i ako povremeno zaboli.
Igru su nam poslali Studio Cima i Doyoyo Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.