Debi studija Sad Owl Studios pojavio se dovoljno samouvereno da odmah povuče paralele sa velikim eksperimentima iz žanra poput Portala, Antichambera, Superliminala i Manifold Gardena. Viewfinder je istovremeno i puzzle igra i digitalni trik, naslov koji se oslanja na vizuelne iluzije i nelinearnu logiku prostora kako bi izgradio identitet koji ostaje u sećanju već posle prvih nekoliko minuta.
Premisa naslova je jednostavna i u njoj je igrač ubačen u virtuelni svet koji su kreirali naučnici željni da spasu planetu, a jedini način da se do njihovih otkrića dođe jeste prolazak kroz niz sve bizarnijih i inventivnijih logičkih prepreka.
U središtu iskustva nalazi se magična kamera, alat koji pretvara dvodimenzionalne fotografije u trodimenzionalne strukture u realnom prostoru. Ovaj koncept je istovremeno intuitivan i radikalno oslobađajući. Igrači na primer mogu da snime prolaz, stub ili pejzaž, a zatim fotografiju postave u svet i ona postaje stvarni deo okruženja, a sve to bez jasnih ivica, bez vizuelnih prelaza, samo trenutni kolaps prostora kakav se u igrama retko viđa. Obećanje slobode deluje neverovatno, ali Viewfinder ga isporučuje bez ograničavanja, a zahvaljujući mogućnosti brzog “rewind” vraćanja vremena, igra dopušta eksperimentisanje bez straha da ćeš sve upropastiti.
Gejmplej se oslanja na kratke, jasno definisane nivoe, od kojih svaki traži samo jedno: pronaći i dosegnuti teleporter do sledećeg izazova. Ipak, put do tog cilja nikada nije jednostavan. Teleporter može biti postavljen na plafon, sakriven iza zida koji deluje solidno, ali se može obrisati fotografijom neba, ili se pak može kopirati kako bi igrač prošao kroz verziju koju je sam stvorio. Kasnije dobijena kamera, sa ograničenim brojem snimaka po nivou, otvara još veći prostor za kreativnost, rotiranje, okretanje, slaganje pejzaža jedan u drugi, kreiranje mostova, prolaza i nemogućih struktura postaje svakodnevica. Igra takođe nudi potpuno odvojene eksperimente sa perspektivom i optičkim iluzijama koji odstupaju od centralnog mehanizma i povremeno deluju kao mini-ekspedicije u novi stil vizuelnih trikova.
Struktura igre, podeljena na pet većih celina koje predstavljaju radne prostore naučnika-stvaraoca, funkcioniše kao niz tematskih poglavlja. Svaki deo donosi novu ideju, ali igra je relativno kratka, pa pojedine mehanike ne dobiju onoliko dubine koliko zaslužuju. Viewfinder tako ostavlja utisak nečega što je moglo biti još veće i još ambicioznije, ali istovremeno i briljantnog prikaza mašte mladog tima koji tek započinje svoj put.
Prezentacija je jedan od najjačih aduta igre. Vizuelna raznolikost oduševljava i kreće se od realističnih pejzaža, preko stilizovanih crteža, do potpuno različitih umetničkih stilova koji se smenjuju iz nivoa u nivo. Transformacija 2D slike u deo 3D prostora izgleda toliko prirodno da skoro deluje kao prevara. Sve deluje jasno, čisto i vizuelno upečatljivo, bez obzira na stil koji scena trenutno koristi.
Zvučna podloga je umirujuća i diskretna, dizajnirana da ne odvlači pažnju od razmišljanja, ali dovoljno prisutna da ojača atmosferu istraživanja. Naracija, iako suptilna, daje kontekst svetu i istraživačima koji su ga stvorili, ali ne ulazi duboko u likove, jer fokus ostaje na prostoru, ne na drami.
Viewfinder je kratak, ali izuzetno impresivan eksperiment. Možda ne ide dovoljno daleko u istraživanju svih svojih ideja, ali ono što nudi je sveže, zabavno i u pojedinim trenucima zadivljujuće. Ovo je igra koja menja perspektivu doslovno i metaforički, i koja jasno pokazuje da je Sad Owl Studios tim čiji sledeći projekat vredi pažljivo pratiti.
Hvala Thunderful Publishing na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.