Verho – Curse of Faces predstavlja debitantski naslov studija Kasur Games, ali i duhovnog naslednika starog FromSoftware serijala King’s Field. Upravo zato se mnogi veterani žanra u njemu prepoznaju odmah, jer priča, atmosfera i način istraživanja snažno podsećaju na rane first-person RPG naslove koji su kombinovali spor tempo, visok rizik i naglasak na misteriji. U ovom mračnom svetu gde je svako pokazivanje lica smrtonosno, a identitet se određuje maskom, igra nudi iskustvo koje može da podseti i na početke Dark Souls serijala, ali u potpuno drugačijem, intimnijem okruženju.
Radnja prati prokletstvo koje nakon čarobnjačkog sukoba tera čovečanstvo da već više od dva veka živi sakriveno iza maski. Igrač ulazi u svet Yariva kao usamljeni putnik, birajući jednu od maski koje ujedno određuju i početnu klasu. Premisa je jednostavna, ali dovoljno intrigantna da zadrži pažnju tokom dugog istraživanja ruševina, pećina i zamkova. Slične igre postoje, od pomenutih King’s Field naslova do modernih indie dungeon crawlera, ali retko koja uspeva da rekreira isti osećaj izolacije i opasnosti.
Gejmplej je u potpunosti prilagođen old-school filozofiji. Borba je spora i taktička, svaka greška može biti fatalna, a resursi su ograničeni. Igrač unapređuje svog junaka kroz sticanje iskustvenih poena, bolju opremu i pažljivo biranje statova, pri čemu ga maske usmeravaju, ali ne zaključavaju u jednu ulogu. Moguće je razviti hibridne likove koji nose opremu iz više kategorija ili kombinuju magiju i oružje. Verho posebno nagrađuje strpljenje i temeljnost, jer svet krije brojne tajne, putanje i skrivene predmete koji često deluju nedostupno, ali uz nešto rizika mogu postati ključni za napredak.
Ključne odlike igre ogledaju se u moćnoj atmosferi, kompleksnoj mreži malih lokacija bez mape, kao i u sistemu napredovanja koji podstiče eksperimentisanje. Svako oružje se ponaša drugačije, neprijatelji su smrtonosni sve dok se ne nauče njihove rutine, a povratak u bezbednu zonu obično znači respawn svih protivnika. Time se stvara prirodan ritam napredovanja, gde igrač sam određuje tempo, zarađuje iskustvo i postepeno savladava opasnosti.
Prezentacija je osmišljena tako da podseti na estetsku filozofiju ranih 3D igara. Modeli i okruženja nose retro prizvuk, ali su pažljivo stilizovani da stvore gustu, turobnu atmosferu. Svet deluje zaboravljeno i hladno, sa sivim tonovima, uskim hodnicima i prostranstvima u kojima neprijatelji vrebaju u senkama. Uprkos retro pristupu, igra deluje moderno zahvaljujući fluidnijoj kontroli i čistijem korisničkom interfejsu, iako se povremeno javljaju manje greške tipične za indie produkciju.
Zvuk ima ključnu ulogu u građenju nelagodnog ambijenta. Minimalistička muzika i udaljeni efekti borbe, koraka ili šuštanja daju osećaj stalne tenzije. Glasovna gluma je prisutna, ali varira kvalitetom, što je i jedna od čestih zamerki. Ipak, zvučni pejzaž u celini uspeva da pojača osećaj opasnosti i neizvesnosti koji je temelj igre.
I to je baš ono gde ovaj naslov briljira. Verho – Curse of Faces uspešno oživljava duh jednog zaboravljenog podžanra. To nije igra za svakoga: tempo je spor, početak je težak, a igra od igrača zahteva strpljenje i upornost. Ali za ljubitelje starinskih first-person dungeon crawlera, kao i sve koji traže mračnu fantaziju sa snažnim osećajem izolacije i nagrađujućom eksploracijom, Verho predstavlja upravo ono što su dugo čekali. Uz jedinstvenu premisu i hrabar dizajn, Kasur Games je stvorio naslov koji se izdvaja u indie ponudi.
Igru nam je poslao CobraTekku Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.