Princess of the Water Lilies je najnoviji projekat Whyknot Studija, malenog tima koji se već ranije okušao u simpatičnim, narativno vođenim naslovima, ali nikada u ovoj meri ambicioznim. Njen ton i vizuelni identitet jasno sugerišu inspiraciju modernim emotivnim platformerima poput Ori and the Blind Forest, kao i blagim, Ghibli-evskim pristupom prikazivanju prirode. Sve to čini ovo ostvarenje kao nešto što smo već imali prilike da odigramo i zavolimo, ali takođe i dovoljno svojom, posebno zahvaljujući neobičnoj premisi. U njenom središtu nalazi se mače spašeno od davljenja, usvojeno od porodice žaba i opremljeno magičnim okovratnikom koji reaguje na predenje.
Ova izuzetno topla postavka otvara vrata fantazijskom svetu sastavljenom od više povezanih okruženja, te se tu nalaze šume, jezera, pećina, koji funkcionišu kao poluotvoren svet, ali sa veoma linearnim tokom. Igra se smešta negde između klasičnih 2D platformera i laganih ekoloških zagonetki, podsećajući ponekad na starije, nežnije igre namenjene najmlađima, a ponekad na modernije, atmosferične avanture koje kroz minimalizam prenose emocije.
U centru izvođenja nalazi se mače koje svojom purr-mehanikom utiče na svet oko sebe. Predenjem budi pečurke, pomera biljke, rasteže vinove loze, priziva sitne stvorove i otvara nove putanje. Ovaj sistem, iako šarmantan u ideji, često je zahtevniji nego što bi trebalo da bude. Pečurke se ne kreću uvek kako je zamišljeno, platforme nestaju prerano ili prekasno, a mnoge sekvence zahtevaju preciznost koju kontrole ne uspevaju u potpunosti da podrže.
Tokom priče otključavaju se dodatne sposobnosti, uključujući ronjenje uz magičnu kacigu i korišćenje specifičnih stvorenja kako bi se prevazišli novi izazovi. Iako su nivoi relativno kratki, lančane zagonetke umeju da uspore ritam zbog povremenih soft-lock situacija, neprecizne kamere i potrebe za backtrackingom ako se propusti neki predmet.
Boss borbe postoje u svakom poglavlju, ali su neretko ograničene neobičnim dizajnerskim izborima, poput obaveznih tether-mehanika koje usporavaju tempo. Ipak, kada sve funkcioniše kako treba, platforming ume da bude prijatan, pa čak i meditativan, posebno za mlađu publiku kojoj je igra i najviše namenjena.
Vizuelno, igra je najjača u svojoj nežnoj, ručno crtanoj estetici. Topla paleta boja, refleksije na vodi, nežne animacije i svetlosni efekti stvaraju atmosferu bajkovitog okruženja koje na trenutke zaista podseća na Ghibli kadrove. Ipak, uprkos lepoti, biome ne ostavljaju dubok trag i često deluju generički, kao da im nedostaje završni sloj jedinstvenosti da bi zaista zablistali.
Zvučni dizajn se oslanja na predenje mačeta, nežne ambijentalne efekte i orkestarsku podlogu. Muzika je smirujuća, prijatna i dobro tempirana, iako nijedna kompozicija posebno ne ostaje u sećanju. Nedostatak dijaloga ili naracije oslanja se na ikone i vizuelne gestove kako bi ispričao priču, što funkcioniše iznenađujuće dobro i igri daje univerzalnu dostupnost za sve uzraste.
Princess of the Water Lilies je igra koja osvaja na prvi pogled, i to šarmantnim protagonistom, toplom pričom i divnim ručno crtanim svetom. Međutim, kako vreme odmiče, postaje jasno da ambicija nadmašuje tehničku izvedbu. Problemi s kamerom, neprecizna platformerska logika, povremeni zastoji u ritmu i ponavljanje zagonetki narušavaju magiju koju u startu uspešno gradi. Ipak, za igrače koji žele laganu, nežnu i vizuelno prijatnu avanturu, posebno decu ili one koji tek ulaze u svet platformera, ovo može biti prijatno iskustvo.
Igru nam je poslao Red Dunes Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.