The Berlin Apartment svoju glavnu nit i inspiraciju vuče iz narativnih igara poput What Remains of Edith Finch i drugih avantura koje koriste jedan ograničen prostor kako bi ispričale mnogo širu priču. Naslov koji stoji na ovo stranici je rad autorskih timova btf i Blue Back Pack, studija poznatih po manjim, emotivno nabijenim projektima, a baš to je ono što nas je privuklo njihovom najnovijem čedu.
Premisa je jednostavna: jedan berlinski kutak, pet vremenskih perioda i niz života koji se prepliću kroz sto godina istorije. Konceptualno, igra uspostavlja blizinu sa naslovima koji posmatraju prošlost kroz intimne predmete i lične priče, ali se tematski oslanja na specifičan istorijski teret Berlina, grada koji je istovremeno bio žrtva, svedok i motor ključnih događaja 20. veka.
Fokus gejmpleja je na narativu i snažnom pripovedanju, uz avanturističke element. Dilara i njen otac Malik u sadašnjosti rekonstruišu stan, dok pronalazak predmeta pokreće kratke epizode iz prošlosti. Svaka priča je drugačije oblikovana, kako mehanički tako i tonalno. U jednoj epizodi igrač pilotira papirnim aviončićem preko zida iz 1989. godine, u drugoj pomaže starom Jevrejinu da složi svoju poslednju putnu torbu pre bekstva 1933. godine, dok treća nosi toplinu posleratnog Božića iz 1945. i nežnu borbu majke i ćerke da pronađu trunku normalnosti u porušenom gradu. Kasniji segmenti uključuju rad na rukopisu pod pritiskom državne cenzure 1967. godine, a sve to se povezuje sa Malikom i Dilarom koji u 2020. otkrivaju tragove ljudi čije su sudbine ugradile slojeve u zidine stana.
Ipak, koliko god da su ove zaokružene epizode emotivno snažne, gejmplej povremeno izgleda kao nužno zlo. Izvođenje deluje jednostavno i ponekad oduzima fokus od onoga što je najveća snaga igre: pripovedanje. Trenuci u kojima igrač predugo stoji dok sluša monolog ili periodi beskrajnog pritiskanja dugmeta da bi se dočaralo kucanje pisaće mašine umeju da iscrpe, a ne doprinose ritmu. Čim igra dozvoli aktivnije istraživanje prostora ili traganjem za predmetima poveže emociju i akciju, iskustvo se odmah podiže na viši nivo. Uprkos pomenutim nedostacima, struktura epizoda funkioniše jer svaka ostavlja prepoznatljiv trag, baš kao što su i njeni stanovnici ostavili svoj u stanu.
Prezentacija je prijatno stilizovana, sa toplim koloritetom i vizuelnim tranzicijama koje menjaju izgled stana u skladu sa vremenom u kojem se epizoda odvija. Iako se primeti ograničen budžet u animacijama, atmosfera je pažljivo građena i dovoljno upečatljiva da nosi emotivni ton priče. Prozor koji gleda na berlinsku ulicu menja se isto koliko i unutrašnjost, pa spoljašnjost postaje svojevrsni dodatni lik. Od nacističkih zastava, preko vojnika koji čuvaju granicu, do sivila posleratnih ruševina, vizuelni prikaz grada podržava narativ bez preteranog patosa.
Zvučna strana je jedan od temelja atmosfere. Naracija je izvedena odmerenim tempom, glasovna gluma je kvalitetna, posebno u nemačkoj verziji koja daje dodatni sloj autentičnosti. Minimalistička muzika diskretno podcrtava emocije, izbegavajući melodramu. Zvukovi prostora menjaju se u skladu sa epohama, pa svaki ulazak u novu priču donosi i novi zvučni identitet.
The Berlin Apartment je igra koja pripovedanjem postiže ono što mnogi veći projekti ne uspevaju, jer emotivno angažuje, gradi empatiju i koristi istoriju ne da bi predavala, već da bi podsetila koliko se sudbine običnih ljudi stapaju sa dubokim političkim i društvenim lomovima. Gejmplej nije uvek na nivou narativa i ponekad deluje kao da sputava ono što bi mogla biti još čistija i snažnija pripovetka. Ipak, kao celina, ovo je kratko, srdačno i vredno iskustvo koje uspeva da ostavi trag, baš kao što i samo istražuje tragove drugih.
Igru su nam poslali btf, ByteRockers’ Games i PARCO GAMES, ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.