The Last Caretaker predstavlja novi pokušaj da se survival žanru udahne drugačiji život, a dolazi iz ruku studija Channel37, osnovanog u Finskoj 2021. godine od strane bivših developera serijala Trials. Kao njihov debitantski projekat, igra je 6. novembra 2025. ušla u Early Access na Steamu i Epic Games Store-u, sa ambicijom da se puna 1.0 verzija pojavi tokom 2026. godine. Naslov deli tematske sličnosti sa igrama poput Subnautica, The Forest i delimično No Man’s Sky, ali donosi i prepoznatljive mehaničke i narativne ideje, pre svega kroz neuobičajenu perspektivu: ovde igrač preuzima ulogu robota, poslednjeg čuvara čovečanstva.
Radnja je smeštena u daleku budućnost, nakon apokaliptične poplave koja je gotovo izbrisala civilizaciju. Okean je prekrio planetu, a ostaci ljudske infrastrukture vire iz mora poput zarđalih spomenika. Glavni zadatak robota nije puko preživljavanje, već spasavanje čovečanstva. To podrazumeva pronalaženje takozvanih „ljudskih semena“, njihovom inkubacijom, održavanjem resursa i upravljanjem sistemom nazvanim Lazarus Complex, koji predstavlja poslednju šansu za obnovu ljudskog života. Igrač nije vođen NPC likovima ni klasičnim narativnim smernicama, već sopstvenom logikom istraživanja i eksperimentisanja sistemima.
Gameplay loop se zasniva na recikliranju, prikupljanju resursa, građenju infrastrukture i održavanju energetske mreže, a sve je podređeno ideji opstanka u brutalnom, ali fascinantnom okruženju. Energija je centralni element svih sistema, gde igrač priključuje samog sebe na izvore napajanja, povezuje kablove između objekata, koristi solarne panele, turbine i baterije, gradi i održava brod, otključava vrata, napaja stanice i balansira potrošnju kako ne bi potpuno izgubio funkcionalnost. Pristup podseća na tehničku optimizaciju igara poput Factorio, ali je usporen, izolovan i lišen industrijske automatizacije. Umesto toga, on je meditativan, usmeren na istraživanje i pažljivo rešavanje logističkih izazova.
Iako survival često znači borbu protiv gladi i žeđi, ovde je fokus na resursima poput struje, goriva, pritiska, kiseonika i termoregulacije, naročito tokom podvodnih istraživanja. Akcija postoji, ali je najslabija karika igre. Melee napadi deluju neprecizno i tromo, vatrenom oružju i elektro-puškama nedostaje snaga i jasan feedback, a neprijatelji nemaju dovoljno raznolikosti ni inteligencije da bi predstavljali ozbiljniji izazov. Noć donosi veće pretnje, ali često više frustraciju nego uzbuđenje.
Navigacija brodom je važan deo iskustva. More je puno mina, napuštenih platformi i izgubljenih objekata, a brod ima svoju težinu, inerciju i ranjivost. Kretanje po vodi je tehnički izazov, ali i izuzetno atmosferično, naročito tokom izlazaka i zalazaka sunca koji naglašavaju intenzivan osećaj izolacije. Svet igre je ogroman, ali u trenutnoj fazi deluje praznjikavo, jer nedostaje više interaktivne flore, faune i narativnih detalja koji bi produbili osećaj živog, ali potopljenog sveta.
Prezentacija je generalno vrlo dobra. Iako ne donosi ništa revolucionarno u Unreal Engine okviru, osvetljenje, refleksije na vodi, vremenski efekti i smena dana i noći grade atmosferu usamljeničke egzistencije na način koji podseća na Subnautica i No Man’s Sky, iako bez njihovog vizuelnog identiteta. Tehnički problemi su, međutim, izraženi: nestabilne performanse, povremeni nestanci geometrije, problemi sa čuvanjem pozicije i nasumični crash-evi i dalje kvare iskustvo, što se očekuje obzirom na rani pristup, ali zahteva ozbiljnu optimizaciju.
Zvuk je funkcionalan, ali nenametljiv. Ambijentalna muzika minimalno prati atmosferu, bez upečatljivih muzičkih motiva, dok efekti obavljaju posao bez posebnog isticanja. Odsustvo kultnih zvučnih tema može biti mana, ali ipak doprinosi meditativnom ritmu samotnog istraživanja i preživljavanja.
The Last Caretaker je možda jedna od najzanimljivijih survival ideja poslednjih godina, i to ne zbog spektakla, već zbog koncepta svrhe, obnovljive energije, sistemske logike i filozofskog pristupa „mašine koja čuva uspomenu na čovečanstvo“. Trenutno iskustvo je polirano u delovima, ali tehnički traljavo i mehanički nedorečeno u drugim, posebno u segmentu borbe i raznolikosti sveta. Za igrače koji vole sporiji tempo, menadžment resursa i osećaj usamljenog napretka, ovo je naslov koji se pamti. Za one koji traže dinamičniji survival ili snažnu narativnu vožnju, potrebno je sačekati da se igra razvije u nešto stabilnije i bogatije
Early Access survival avantura u kojoj igrate kao robot, upravljate resursima i obnavljate čovečanstvo u potopljenom svetu. Ambiciozno, atmosferično, ali tehnički nedovršeno.
Autor: VideoGame Arena