AdHoc Studio, tim sastavljen od bivših Telltale Games veterana, poznatih po igrama kao što su The Wolf Among Us i The Walking Dead, vraća se na scenu sa svojim prvim naslovom nazvanim jednostavno, Dispatch. Ovaj put ne govori se o zombijima ni detektivima, već o superherojima koji više nisu na prvoj liniji fronta, već za kancelarijskim stolovima. U pitanju je „superhero workplace comedy”, neobičan pogled na superherojske živote i zanimljiv spoj satire, drame i introspekcije koji bi se mogao uporediti sa kombinacijom The Boys i Life is Strange, ali sa više topline i manje ciničnog pogleda na svet.
Priča prati Roberta Robertsona, poznatog i kao Mecha Man, čija se karijera heroja ruši nakon poraza od arhineprijatelja. Umesto novih borbi u meku, Robert prihvata posao u SDN-u, korporaciji koja upravlja herojima. Njegov zadatak je da vodi takozvani Z Tim, grupu penzionisanih i preobraženih bivših zlikovaca. Kroz njegovu svakodnevicu u korporativnom okruženju prepliću se humor, melanholija i potraga za smislom, dok igra istražuje kako izgleda biti „običan čovek“ u svetu natprirodnih bića.
Dispatch je narativna avantura koja kombinuje elemente izbora, strategije i mini-igara. Igrač preuzima ulogu Roberta i donosi odluke koje oblikuju priču: od toga koga će poslati u misiju, do toga kako će reagovati u razgovorima sa kolegama. Sistem donošenja odluka je intuitivan, ali svaka opcija nosi težinu, pa se često desi da nekoliko sekundi odlučivanja promeni tok čitavog poglavlja.
Posebno zanimljiv deo igre je sam proces „dispečovanja“ heroja – sistem koji podseća na pojednostavljenu taktičku igru u realnom vremenu. Igrač mora da proceni sposobnosti svakog člana tima i pošalje ih na odgovarajuće zadatke. Ova mehanika je iznenađujuće zabavna i unosi dinamiku između dijaloga i naracije. Uz to, prisutne su i QTE sekvence i mini-igre hakovanja koje dodaju ritam priči, iako su opciono dostupne radi pristupačnosti.
Audiovizuelni identitet igre je impresivan. Grafički stil spaja stripovsku estetiku sa toplim, realističnim tonovima. Lica likova su izrazito emotivna, animacije glatke, a paleta boja stvara osećaj kao da gledate animiranu seriju visokog budžeta. Osim vizuelnog sjaja, posebno se ističe režija svetla i kadrova, što dodatno pojačava intimne momente između likova.
Zvuk i muzika u Dispatchu svedeni su, ali efektni. Umesto neprekidne pozadinske muzike, prisutni su ambijentalni tonovi koji čine da svet deluje živ. Kada se pojavi melodija, to je uvek u pravom trenutku, naglašavajući emocionalne vrhunce. Glasovna gluma je na svetskom nivou, gde dominiraju poznati glumci: Aaron Paul donosi duboku emotivnost Robertu, dok Jeffrey Wright i Laura Bailey svojim izvedbama daju težinu i karakter svakom dijalogu.
U naslovu koji je fokusiran na narativ, kao predstavnik žanra tzv. “interaktivnih filmova”, Dispatch ima sjajan start kao neočekivano iskrena, duhovita i topla igra o ljudskosti ispod superherojskog kostima. Nudi sjajno napisan scenario, briljantnu glumačku postavu i izvođenje koje, iako jednostavno, savršeno služi priči. Iako epizodni format i pojedini QTE momenti neće oduševit sve, to su tek sitni nedostaci u iskustvu koje je u isto vreme zabavno i dirljivo.
Ono što Dispatch čini posebnim jeste sposobnost da izmeša humor i tugu, heroizam i slabost, i da pokaže da pravo junaštvo često leži u pokušaju da se pronađe smisao kada svet više ne očekuje da budete heroj.
Ovaj tekst treba shvatiti kao prvi pogled na igru, jer su trenutno na raspolaganju prve dve od ukupno osam epizoda. Finale se očekuje 12. novembra kada ćemo dati i svoj konačni sud o naslovu.
Autor: VideoGame Arena