Nakon prvog Rise of Industry iz 2019. godine, koji je doneo klasičan ali zahtevan pogled na razvoj industrijskog carstva, nastavak pod nazivom Rise of Industry 2 dolazi u nešto drugačijem izdanju. Nakon verzije za PC, ovih dana nam je stiglo i izdanje za konzole. Ovog puta razvoj je preuzeo studio SomaSim, poznat po igrama kao što su Project Highrise, i odlučio da radnju preseli u živopisne osamdesete, eru neonskih boja, VHS estetike i neograničenog kapitalizma. Iako osnovna ideja ostala ista, a to je građenje efikasnog industrijskog carstvo i ostvarivanje profita, novi nastavak donosi dublji sistem proizvodnje, složenije lance nabavke i mnogo više mikromenadžmenta.
Slične igre kao što su Factorio, Cities: Skylines i Tropico mogu poslužiti kao referenca, ali Rise of Industry 2 naginje realnijoj ekonomskoj simulaciji, sa fokusom na precizno planiranje, logistiku i upravljanje ugovorima.
U igri, igrač preuzima ulogu mladog industrijalca koji mora da dokaže svoju sposobnost u svetu korporativne trke za profitom. Osnovni zadatak je jednostavan: eksploatisati sirovine, prerađivati ih i stvarati proizvode koji se mogu prodati uz što veću zaradu. No, iza te jednostavne premise krije se kompleksan sistem koji zahteva pažljivo balansiranje svake karike u lancu proizvodnje. Greška u jednom segmentu može uzrokovati kašnjenja, gubitke i narušavanje reputacije kod poslovnih partnera.
Igra nudi dva glavna moda, kampanju sa petnaest različitih scenarija i sandbox režim za one koji žele slobodu u kreiranju sopstvene industrijske mreže. Tutorijal je opsežan i koristan, ali pravi izazov nastaje tek kada igrač mora samostalno da upravlja desetinama kompleksa, ugovora i skladišta. Upravo tu dolazi do izražaja ono što Rise of Industry 2 čini fascinantnim, ali i frustrirajućim, a to jeste neverovatna dubina i istovremeno zagušen korisnički interfejs. Navigacija kroz beskrajne menije i praćenje lanaca snabdevanja često deluju naporno, naročito na konzolama gde je kontrola pomoću d-pada spora i neprecizna.
Kada sistem konačno „klikne“, igra postaje prava uživancija. Posmatrati kako kamioni, vozovi i proizvodne linije rade u savršenom skladu donosi gotovo meditativni osećaj uspeha. No, do tog trenutka potrebno je mnogo vremena, strpljenja i spremnosti na greške. Igra ne prašta nepažnju, pogrešno postavljen ugovor ili zaboravljeno skladište može u trenu srušiti vašu finansijsku stabilnost.
Što se tiče prezentacije, Rise of Industry 2 vizuelno ne impresionira. Grafika je jednostavna, pomalo karikaturalna, ali funkcionalna, jer svaka fabrika, vozilo i traka za transport su lako prepoznatljivi, što doprinosi preglednosti tokom igre. Uprkos ograničenjima, osamdesete su sjajno uhvaćene kroz detalje poput retro televizijskih FMV snimaka (o čemu smo pisali ovde) i muzike koja odiše duhom te dekade. Zvuk je solidan, ali ne naročito upečatljiv, čini nam se kao da funkcioniše više kao pozadinski ambijent nego kao element koji produbljuje iskustvo.
Nažalost, tehnički problemi kvare utisak, koji su izuzetno izraženi na konzolama. Sitni bagovi, preklapanja elemenata u interfejsu i povremeni zastoji kvare ritam igre i mogu iznervirati i najupornije igrače.
Za Rise of Industry 2 mora da se kaže da je duboka, kompleksna i vrlo ambiciozna simulacija koja nudi sate i sate planiranja i eksperimentisanja. Ipak, to nije igra za svakoga. Zahteva koncentraciju, posvećenost i strpljenje, ali one koji se uklope u njen ritam, nagradiće osećajem potpune kontrole nad industrijskim carstvom i zadovoljstvom kada sve funkcioniše savršeno.
Igru nam je poslao Kasedo Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.