Nekada poznat kao Aero Fighters na Zapadu, Sonic Wings serijal je tokom devedesetih godina postao sinonim za brze arkadne shoot ’em up igre prepune haotične akcije, šarenolikih likova i tipičnih japanskih besmislica. Nakon skoro tri decenije zimskog sna, Success Corporation i Red Art Games odlučili su da serijal vrate u život kroz Sonic Wings Reunion, pokušavajući da spoje retro šarm originala sa modernijim standardima žanra. U pitanju je vertikalno-skrolujuća pucačina koji se oslanja na nostalgiju, ali i testira koliko su stari specijaliteti i dalje ukusni u savremenom okruženju. Ljubitelji klasika poput Ikaruga, Raiden ili Sky Force lako će prepoznati sličnosti i osećaj adrenalina koji prati svaki kadar.
Radnja je, kao i uvek, jednostavan okvir za akciju. Tajanstvena organizacija (simpatično nazvana) Fata Morgana preti globalnom poretku koristeći superoružja, dok međunarodna jedinica Project Blue okuplja ekscentrične pilote iz celog sveta sa jedinstvenim zadatkom: da sačuvaju čovečanstvo. Osam glavnih i dva, na početku zaključana, lika donose različite dijaloge i krajeve priče, što dodaje malo šarma i podseća na dane arkadnih kabineta gde su likovi kreirani tako da više plene svojim stilom nego naročito dobro razvijenom pričom.
Izvođenje je ostalo verno osnovama serijala, ono je jednostavno, brzo i beskompromisno. Kontrole su precizne, a svaki avion ima jedinstven raspored oružja i specijalnih bombi, što stvara razliku u stilu borbe i podstiče eksperimentisanje. Nova mogućnost biranja Wingmana dodatno proširuje strategiju, jer omogućava kombinovanje specijalnih napada i prilagođavanje pristupa svakoj misiji. Igra nudi osam glavnih nivoa i bonus faze raspoređene širom sveta, sa lokalnim co-op režimom koji budi uspomene na vreme kada su igre najbolje bile u društvu. Nažalost, nedostatak online kooperativnog moda deluje kao propuštena prilika u vremenu kada.
Balans težine ide u dve krajnosti. Prva polovina igre pristupačna je i početnicima, ali kasniji nivoi umeju da frustriraju zbog nepravedno pojačanih neprijatelja i prenatrpanog ekrana njihovim projektilima. Iako koncept “bullet hell” uvek traba shvatiti kao izazov, gde prava veština igrača treba da izađe na videlo, ovde on ponekad deluje kao produkt slabijeg testiranja nego namernog dizajna. Boss borbe, iako vizuelno atraktivne, pate od predvidljivih šablona i manjka taktičke dubine.
Kada je u pitanju prezentacija, Sonic Wings Reunion balansira između retro i modernog. Grafika kombinuje 2D sprite elemente sa blagim 3D osvetljenjem i efektima, što stvara utisak “remastera” više nego prave nove igre. Preglednost akcije je solidna, ali pozadine i interfejs često deluju zastarelo i bez dinamike koju nude savremeni retro-shmup naslovi. Ipak, podrška za TATE mod (vertikalni prikaz) i stabilne performanse na svim platformama čine igru prijatnom za starije fanove koji žele autentičan arkadni osećaj.
Zvuk je ono gde igra istinski blista. Kompozitor Sōshi Hosoi ponovo je potpisao muziku, a igra nudi tri režima zvučne podloge: originalni, aranžirani i ekscentrični „Mao Mao“ mod. Aranžirana verzija posebno ističe bogate elektronske motive i modernizovane melodije koje zadržavaju duh devedesetih, dok zvučni efekti eksplozija i oružja daju akciji dodatni impuls. Povremeno dolazi do preklapanja ili ponavljanja tonova tokom haotičnih sekvenci, ali u proseku, audio segment je najuspešniji deo igre.
Na kraju, Sonic Wings Reunion je iskrena, ali oprezna reinterpretacija oprobane formule. Donosi dovoljno nostalgije i zabave da podseti veterane na zlatno doba arkada, ali istovremeno nedovoljno inovacija da bi privukao širu publiku. Cena i ograničen sadržaj dodatno umanjuju utisak, pa je ovo pre svega poklon starim fanovima, a ne pokušaj modernog preporoda. Kao kambek, uspeva da poleti, ali ne i da dosegne visine koje bi volela.
Igru nam je poslao SUCCESS Corp. ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.