Prvi Forgive Me Father pojavio se pre dve godine i odmah se izdvojio u moru boomer shootera zahvaljujući upečatljivoj stripovskoj estetici i time što se lepo “očešao” o Lavkraftovsku mitologiju. Iako je bio energičan i inventivan, delovao je pomalo repetitivno i nedovoljno izbrušeno. Njegov nastavak, Forgive Me Father 2, nastavlja istim putem, ali i donosi niz poboljšanja, dok u nekim aspektima pravi i nekoliko nesigurnih koraka unazad.
Naslov koji je razvio poljski studio Byte Barrel donosi poznatu premisu: igrač ponovo preuzima ulogu sveštenika koji se bori sa sopstvenim ludilom i hordama nezamislivih kreatura. Najbliža poređenja mogu se povući sa modernim DOOM igrama, ali ovde je fokus snažno obojen horor elementima i grotesknom imaginacijom.
U centru iskustva nalazi se brza i nemilosrdna akcija. Svaki nivo tera igrača da se kreće bez predaha, oslanjajući se na munjevito kretanje i pametno upravljanje ograničenim zalihama municije, zdravlja i oklopa. Neprijatelji su raznovrsni, od zombi trkača i kultista, preko čudovišta sa štitovima, do letećih kreatura i tentakularnih beštija iz najgorih noćnih mora. Njihova agresivnost i brojnost zahtevaju konstantan oprez i prilagođavanje. Arsenal je u osnovi poznat i sastoji se od pištolja, sačmara, automatskih puški, bacača granata, ali prava čar leži u bizarnim nadogradnjama. Pištolj se može pretvoriti u groteskno oružje koje puca bodljikave ribe, dok automatska puška prerasta u mesnatu tvorevinu sa očima. Svaka varijanta donosi unikatne funkcije i jezive animacije punjenja, što doprinosi atmosferi, ali sistem unapređivanja ume da deluje restriktivno jer istovremeno možete koristiti samo deo dostupnih opcija.
Sam gejmplej podseća na miks klasičnog DOOM-a i modernog DOOM Eternal-a, brzina i pritisak neprijatelja stvaraju gotovo beskonačni talas okršaja. Dodate su i posebne moći putem “Mračne knjige”, koje se pune tokom masakra i mogu preokrenuti tok bitke. Ipak, ograničen broj perkova i mogućnosti modifikacije oružja čini da progresija nije toliko raznovrsna koliko bi mogla biti. Nivoi su stilski šaroliki: od univerziteta i katedrala, preko ratnih rovova, pa sve do botaničke bašte. Dok pojedine lokacije odišu maštovitošću autora, druge deluju bledo i generički.
Na tehničkom planu, prelazak na Unreal Engine 5 doneo je lepše osvetljenje, efekte i bogatije detalje, ali i probleme sa performansama. Čak i na jačim konzolama igra povremeno muči sa stabilnošću frejmrejta, posebno u haotičnim okršajima ili otvorenim prostorima. Osim toga, ponegde se javljaju bagovi i problemi sa kolizijama. S druge strane, stripovski vizuelni stil i odvažna upotreba boja čine igru vizuelno upečatljivom i jedinstvenom u žanru.
Zvuk je još jedan adut igre. Metal i rok rifovi prate svaku borbu, podižući adrenalin i savršeno se uklapajući sa brzim tempom akcije. Oružja zvuče moćno, dok eksplozije i krikovi neprijatelja dodatno naglašavaju krvavi spektakl. Glasovna gluma, nažalost, ne dostiže isti nivo i ona često zvuči neprirodno i ponekad komično, dok scenario pati od klišea i ne baš veštog prevoda. Na sreću, narativ je ionako lako zanemariti, jer je fokus na pucačini.
Forgive Me Father 2 je igra koja nosi sve prednosti i mane modernog boomer shootera. Kada funkcioniše, pruža eksplozivan miks adrenalinske akcije, groteskne kreativnosti i stripovske stilizacije koji se teško odbija. Sa druge strane, tehničke nesavršenosti, restriktivna progresija i slab narativ donekle kvare celinu. Ipak, Byte Barrel je uspeo da napravi nastavak koji, uprkos manama, ostaje jedan od najenergičnijih predstavnika žanra i solidna preporuka za sve ljubitelje frenetičnih pucačina.
Forgive Me Father 2 možda nije savršena evolucija prvenca, ali donosi dovoljno stila, ludila i sirove zabave da zauzme svoje mesto među najzanimljivijim boomer shooterima današnjice.
Igru nam je poslala Fulqrum Publishing ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.