Serijal Killing Floor studija Tripwire Interactive oduvek je bio sinonim za intenzivne okršaje u društvu, horde mutanata (samo da ne budu zombiji), brdo oružja, hektolitri krvi i haotična atmosfera u kojoj je kooperativna akcija ključ uspeha. Nakon uspeha Killing Floor 2, koji se istakao energičnom muzikom, britanskim humorom i stilizovanom brutalnošću, treći deo pokušava da osveži formulu futurističkim zaokretom. Radnja je sada smeštena u 2091. godinu, što bi trebalo da donese osveženje za serijal. Ipak, iako je ambicija jasna, krajnji rezultat deluje više kao korak unazad nego napred.
Umesto da ste deo korporativne čistačke ekipe kao ranije, u Killing Floor 3 postajete pripadnik pobunjeničke frakcije Nightfall. Cilj ostaje isti: igrači treba da prežive nalete sve opasnijih zedova u pet talasa i na kraju da se obračunaju sa glavnim neprijateljom koji je toliko nadmaćan da bi mogao da obriše pod igračima u sekundi ukoliko oni nisu složni. Oni koji su ranije igrali igre poput Left 4 Dead, World War Z ili GTFO brzo će se snaći, jer je struktura je prepoznatljiva, ali na žalost takođe ne donosi ni mnogo toga novog.
Igra se oslanja na proverenu formulu: ubijanje mutanata, prikupljanje novca, opremanje između talasa, i taktiziranje kroz timsku sinergiju. Novi sistem “M.E.A.T.” za prikaz rana i eksplozivnog raspadanja neprijatelja pruža impresivan vizuelni spektakl. Udovi lete, glave eksplodiraju, a oružje se prekriva krvlju. Specijalizacije likova (komandant, snajperista, inženjer, medic, nindža) donose raznolikost, a napredovanje svakog lika kroz pasivne veštine i perkove stvara osećaj dugoročnog cilja, iako taj proces zna da bude spor nakon desetak sati igranja.
Gejmplej u suštini ostavlja dobar utisak, uz povremene vrhunske trenutke, ali se brzo može pretvoriti u rutinu. Mehanički, igra funkcioniše, ali nedostatak većih izmena i osveženja u strukturi talasa i tipovima neprijatelja čini da sve deluje previše poznato. Kampanja u epizodama postoji, ali sadrži samo nekoliko sati sadržaja koji ne ostavlja jači utisak, osim da je ubačen reda radi. Bez tima prijatelja, igra brzo može izgubiti draž.
Što se tiče prezentacije, Killing Floor 3 na visokim podešavanjima izgleda veoma dobro. Karakteri, neprijatelji i okruženja su detaljno dizajnirani, i vidi se trud dizajnerskog tima. Međutim, prosečni sistemi će se morati zadovoljiti srednjim podešavanjima, gde vizuelni identitet više dolazi do izražaja kao generički cyberpunk, sa mnogo neona i metala, ali bez duše prethodnika. Umesto sirove estetike prethodnih delova, novi futuristički stil deluje hladno i bezličnije.
Nažalost, dizajn zvuka je znatno slabija tačka igre. Oružje zvuči mlako, gotovo kao igračke, dok zedovi zvuče neupadljivo i nedovoljno strašno. Dijalozi su neuverljivi i ponekad smešni, ali ne na dobar način. Nedostatak ambijentalnog zvuka, posebno u klaustrofobičnim okruženjima, dodatno slabi atmosferu i osećaj tenzije, koji bi trebalo da bude ključan deo doživljaja u jednoj horor akcionoj pucačini.
Uprkos svemu, Killing Floor 3 i dalje može pružiti dobru zabavu u pravom društvu. Eksperimentisanje sa klasama, oružjima i modifikacijama, kao i igranje na višim težinama, može produžiti životni vek igre. Tripwire je već najavio planove za dodavanje dodatnog sadržaja do 2026. godine, uključujući nove mape, neprijatelje, oružja i kampanju, što uliva nadu da bi igra s vremenom mogla postati bogatija i zanimljivija.
Za sada, međutim, Killing Floor 3 deluje kao naslov koji nije uspeo da u potpunosti opravda svoje postojanje. Skok u budućnost nije iskorišćen da se uvedu suštinske promene, već samo kozmetičke. Mehanike su poznate, atmosfera slabija, a tehnički aspekti, naročito zvuk, ostavljaju prostora za ozbiljna poboljšanja. Za najvernije fanove serijala, ova igra može biti vredna pažnje, ali svima ostalima možda je bolje da se vrate na Killing Floor 2 i sačekaju da trojka sazri kroz buduće nadogradnje.
Killing Floor 3 nudi solidnu, ali nedovoljno inovativnu horor pucačinu za više igrača. Iako masakriranje zedova i dalje ima svojih čari, slabiji audio-vizuelni utisak, neubedljiva futuristička estetika i repetitivna igrivost čine da igra ne ostavi snažan utisak. U društvu može biti zabavna, ali kao naslednik serijala, još uvek nije dostigla očekivani nivio.
Igru nam je poslao Tripwire Interactive ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.