U moru indie naslova često se pojave igre koje pokušavaju da uhvate suštinu žanra kroz jednostavnost. Takav je slučaj sa Little Laps, malom trkačkom igrom koja je nastala u veoma kratkom roku, kako autori navode, za svega oko mesec dana razvoja.
Na prvi pogled, igra podseća na slot car trke, igračku gde igrači imaju jednu stazu na podu i automobile koji se kreću po “šinama”. Ovaj veoma jednostavan koncept oduvek je veoma zanimljiv igračima, pa je i sijaset minimalističkih arkadnih naslova iz devedesetih pokušalo da zaokruži koncept. Suština je u tzv. “pick-up-and-play” iskustvu u kojem je svaki ugrač dobrodošao. Koncept je jednostavan, jedan taster služi za ubrzavanje, cela akcija staje na jedan statičan ekran, i osamnaest staza koje treba savladati u što kraćem vremenu.
Sam gejmplej oslanja se na koncept brzine, tajminga i veštine da se ovlada kontrolama koje deluju trivijalno, ali skrivaju iznenađujuću složenost. Igrač pritiskanjem samo jednog dugmeta kontroliše automobil, a izazov leži u tome da se pred krivinama proceni pravi trenutak kada treba pustiti gas. Brz start, oštri zavoji i potraga za optimalnom putanjom čine srž iskustva. Na svakoj stazi postoji vremensko merenje i online rang lista, pa je motivacija za stalno ponavljanje i usavršavanje vožnje jasno naglašena. Tu je i mogućnost otključavanja novih vozila, iako se ona razlikuju samo vizuelno i ne donose drugačije karakteristike ponašanja na stazi.
Ipak, glavni problem igre krije se u njenoj mehanici i odsustvu jasnog sistema povratne informacije. Fizički model ponašanja vozila na stazi je zbunjujuć, jer će se u jednom momentu činiti kao da automobil savladava krivinu bez problema, dok će u drugom vozilo ispadati. Krivine koje bi trebalo da budu izazovnije često se prelaze lakše od blažih, a rezultat svake vožnje više deluje kao pogađanje onoga što je programer zamislio nego kao stvarna kontrola nad vozilom. To ume da dovede do frustracije jer ne postoji vizuelni indikator koji bi igraču pomogao da shvati gde greši ili kako da se poboljša.
Kada je reč o prezentaciji, Little Laps se oslanja na lo-poly estetiku i minimalistički dizajn staza. Sve se odvija u okviru jednog ekrana, sa jasnim linijama i čistim bojama koje podsećaju na arkadne igre iz prošlosti. Efekti poput drift animacija, tragova guma ili vremenskih promena postoje, ali nemaju nikakav uticaj na samu vožnju, oni su tu tek kao vizuelni ukrasi. Zvuk i muzika su funkcionalni, ali ne posebno upečatljivi; služe kao pozadina koja upotpunjuje osećaj arkadnog ritma.
Na kraju, može se reći da Little Laps ima zanimljivu ideju i potencijal da postane simpatična jeftina vožnja, ali nedostatak koherentne fizike i nejasna pravila vožnje kvare iskustvo. Za neke će minimalistički izazov i online takmičenje biti dovoljni da zadrže pažnju, dok će drugi igru doživeti kao proćerdanu priliku. Sa malo više testiranja i jasnijim sistemom tutorijala, mogla je da zasija kao pravi mali dragulj arkadnog žanra, ovako, ostaje samo nada da će autori u nekom momentu odlučiti da ispeglaju ovo ostvarenje.
Hvala Conradical Games na ustupljenoj igri; Ovo nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.