Ruffy and the Riverside je najnoviji projekat nezavisnog nemačkog studija Zockrates Laboratories, koji je nakon višegodišnje tišine i odlaganja konačno ugledao svetlost dana 2025. godine. Prvobitno najavljen još 2018. i zakazan za izlazak 2021, igra je tokom vremena doživela brojne promene: kako u vizuelnom stilu, tako i u narativnom pristupu. Rezultat je naslov koji s ljubavlju evocira duh N64 i PS1 ere, oslanjajući se na klasike poput Banjo-Kazooie i Tomba!, ali istovremeno uvodi jedinstvenu mehaniku menjanja tekstura, što mu daje osvežavajuću notu u svetu 3D platformi. Za ljubitrelje indie igara kao što su A Hat in Time ili Super Lucky’s Tale, Ruffy će možda delovati kao davno izgubljeni rođak iz šumadijskog seoceta Velika Nostalgija. On je simpatičan, ali pomalo nesiguran u samog sebe.
U centru igre je Ruffy, stalno nasmejani meda u formi papirne marionete, uvek u pokretu i sa pogledom punim entuzijazma. Njegova avantura počinje kada, zajedno sa pčelicom Pip, probudi misteriozno, kockasto zlo koje preti životnoj srži planete. Da bi spasao svet, Ruffy mora da pronađe razbacana slova reči “RIVERSIDE”, znak koji, u ovom fantastičnom univerzumu, održava svet u životu. Naracija je razigrana, puna bizarnih mitova i obilja dijaloga, koji će nekima biti simpatični, a drugima prepreka ka čistom platformerskom užitku.
Glavna inovacija igre je tzv. SWAP mehanika, koja omogućava Ruffyu da “kopira” teksturu ili materijal iz sveta oko sebe i zalepi je na drugi objekat, menjajući njegovu funkcionalnost. Voda može postati lava, kamen može postati drvo, a strma litica može biti vinova loza po kojoj se može penjati. U praksi, ovo funkcioniše kao kombinacija “copy-paste” principa i rešavanja logičkih zagonetki u realnom vremenu. U početku sve deluje sveže i kreativno, ali kako vreme odmiče, šabloni se ponavljaju, pa ono što je na početku bilo zabavno i inovativno, postaje pomalo predvidivo.
Ipak, igra nudi bogatstvo sadržaja: od sakupljanja leptira i kamenčića snova, do bojenja i kreiranja sopstvenih tekstura pomoću jednostavnog editora. Otvoreni svet je polu-nelinearan, jer dozvoljava igračima da istražuju bez striktnih ograničenja, što posebno prija kada se želi napraviti predah od priče i posvetiti platformerskoj akciji. Brojni sporedni zadaci i mini-igre dodatno obogaćuju svet, ali nisu svi jednako dobro osmišljeni ili izvedeni.
U vizuelnom smislu, Ruffy and the Riverside je prava poslastica. Stil crtanja markerima i kombinacija 2D karaktera u 3D okruženju daju igri jedinstven izgled, podsećajući na papirni izgled Paper Mario serijala, ali sa sopstvenim identitetom. Okruženja su raznovrsna i variraju od peščanih plaža i šuma, do gradova inspirisanih japanskom RPG estetikom. Ipak, vremenom se počinje primećivati ponavljanje istih vizuelnih elemenata, što donekle narušava osećaj stalnog otkrivanja novih svetova. Povremeni padovi u performansama i sitne greške u lokalizaciji takođe se mogu osetiti, ali nisu ozbiljan problem.
Zvučni deo igre prati vizuelni šarm, jer dominira simpatična muzika u retro fazonu, efekti inspirisani crtaćima, i naracija koja često dodaje humoristički ton. Glasovi likova su simpatični, iako dijalozi ponekad znaju da odu u preveliku razradu, naročito kada igrač samo želi da nastavi sa istraživanjem.
Posle odigrane igre, možemo da kažemo da je Ruffy and the Riverside šarmantan pokušaj da se oživi duh starih 3D platformera kroz modernu prizmu. Njegova mehanika menjanja tekstura jeste osvežavajuća, svet je zabavan za istraživanje, a vizuelni identitet upečatljiv. Nažalost, igra ne uspeva uvek da zadrži doslednost, jer zagonetke se ponavljaju, borbe su beznačajne, a boss susreti oskudni i nezanimljivi.
Ipak, ljubitelji žanra će pronaći mnogo razloga za kupovinu, a Zockrates Laboratories je pokazao da ima potencijala da u narednim projektima nadmaši ovaj debi. Sa više pažnje na osnovne elemente gejmpleja, buduće igre ovog tima mogle bi postati prave indie zvezde.
Igru nam je poslao Phiphen Games ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.