Pre nego što je izašao Carrier Deck, razvojni tim Every Single Soldier bio je poznat po strateškim ratnim igrama poput Afghanistan ’11 i Vietnam ’65. Njihove igre su se oslanjale na taktičko planiranje i istorijski kontekst, obraćajući se prvenstveno ljubiteljima uskog žanra vojnih simulacija. Sa Carrier Deck-om napravili su zaokret i ovog puta, fokus nije na džunglama i gerilcima, već na haosu savremenog ratovanja iz perspektive oficira na nosaču aviona. U principu, igra se može posmatrati kao vojna verzija igara upravljanja vremenom, poput Cook, Serve, Delicious ili Air Traffic Control, samo što ovde umesto sendviča i putničkih aviona, rasporđujete F-18 borbene avione.
U Carrier Deck-u, igrač preuzima ulogu oficira za vazdušne operacije na nosaču USS Ronald Reagan. Vaša misija nije samo da lansirate letelice, već da orkestrirate neprekidni ciklus izviđanja, borbenih zadataka, sletanja i popravki. Svaki avion mora biti opremljen odgovarajućim naoružanjem za određeni tip pretnje, bilo da je u pitanju vazdušna, površinska, podvodna ili kopnena. Pretnje dolaze sa svih strana i kreću se ka vašem nosaču, a na vama je da ih na vreme otkrijete i uništite pre nego što izazovu štetu. Radarski avioni kao što je E-2C Hawkeye imaju širok domet izviđanja, dok su helikopteri poput Sea King-a ključni za detekciju podmornica. Svaka odluka troši dragoceno vreme, a sudari letelica ili loše održavanje mogu vam u trenu uništiti savršen plan.
Igra se oslanja na osećaj hitnosti i pritiska. Od prvog trenutka u svakoj misiji, morate odlučiti koje slojeve bojišta izviđati, koje avione pripremiti, i kojim redosledom slati misije. Igrači imaju samo četiri slobodne pozicije u redu za zadatke. Paluba nosača ubrzo postaje kuhinja u špicu, jer se letelice pripremaju, popravljaju, sleću i uzleću, a na igraču ostaje da ne izgubi kontrolu u haosu. Oštećeni avioni zahtevaju spuštanje u podpalubu na popravku, ali to često zaboravite usred stresa, sve dok ne shvatite da su vam tri letelice “zarobljene” ispod i da nemate s čim da odgovorite na narednu pretnju.
Problem nastaje kada sistem igre, posebno veštačka inteligencija za kretanje aviona, postane prepreka. Letelice se često “zaglave” kada pokušaju da zauzmu isto mesto na palubi, pa odustanu od zadatka i vrate se nazad, što vas primorava da ih stalno ručno kontrolišete. U igri u kojoj sekunde prave razliku, ovakva frustracija može ozbiljno poremetiti tok. Čak i najmanja smetnja u kretanju aviona može izazvati lančani efekat: od sudara na pisti, do oštećenja nosača i gubitka bodova.
Uprkos ovim manama, Carrier Deck uspeva da stvori zaraznu rutinu. Kada uđete u ritam, svaka uspešna misija, posebno ako je završena bez oštećenja nosača, deluje kao ozbiljan podvig. Igra ne nudi dublju priču, što i nije problem s obzirom na njen jasno definisan fokus, tj. borbenu efikasnost. Za one koji traže dodatni izazov, tu su brze misije sa nasumičnim pretnjama i survival režim, gde se bez predznanja o neprijateljskim napadima testiraju vaša brzina i snalažljivost. A čak i kada izgubite, misije su dovoljno kratke (5–10 minuta) da poraz ne deluje previše obeshrabrujuće.
Grafički gledano, Carrier Deck nudi korektnu prezentaciju. Letelice su vizuelno dovoljno različite da ih možete prepoznati na prvi pogled, a sitni detalji poput članova posade koji trče po palubi doprinose atmosferi. Kamera nudi više uglova, uključujući atraktivne snimke poletanja i sletanja, ali oni praktično ne pomažu tokom igranja. Korisnički interfejs, sa velikim ikonama i kružnim menijima, očigledno vuče korene sa mobilnih uređaja, ali funkcioniše dovoljno dobro sa mišem i tastaturom. Zvuk je funkcionalan, ali jednostavan, alarmi, zvuk motora i eksplozije postoje, ali ne ostavljaju jači utisak.
Najveći problem Carrier Deck-a je to što traži preciznost od igrača, a ne nudi istu zauzvrat. U igri u kojoj morate da sprovedete 5–6 uzastopnih radnji da biste uništili krstaricu, svaki korak mora biti pouzdan. Međutim, dešava se da komanda ne uspe, da avion ne reaguje, da se naoružanje ne aktivira i time ceo lanac pada, pa, u vodu. Kada se ova nepredvidivost previše nagomila, igrač lako gubi volju da nastavi, jer nije u pitanju greška u strategiji, već u mehanici.
U celini, Carrier Deck je napeta i često uzbudljiva strateška igra koja uspešno prenosi haos vazdušnih operacija u formu upravljačke slagalice. Iako nije bez mana, poseduje dovoljno originalnosti i intenziteta da privuče ljubitelje menadžment igara i strategija. Ako volite igre u kojima balansirate između kontrole i panike dok vam se svet raspada pred očima, obavezno joj dajte šansu. Samo budite spremni da viknete na poneki F-18 kad odbije da se pomeri sa piste.
Igru nam je poslao Ultimate Games S.A ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.