Nakon uspeha igara kao što su Hades i Dead Cells, koje su redefinisale roguelite žanr kombinovanjem izazovne borbe i proceduralno generisanih svetova sa intrigantnim narativom, sve više manjih studija pokušava da ostavi svoj trag. Jedan od takvih pokušaja dolazi iz Tajvana, iz studija 7Quark, koji je predstavio svoj vizuelno upečatljiv naslov Yasha: Legends of the Demon Blade. Ovaj akciono-orijentisani roguelite smešten je u mitsku verziju Edo perioda Japana i kombinuje tradicionalnu japansku ikonografiju sa brzim i stilizovanim borbama.
U središtu igre su tri igriva junaka: Šigure, besmrtna nindža sa katana tehnikom, Sara, izaslanik Oni klana koja se oslanja na sirovu brzinu, i Taketora, demonski samuraj koji kombinuje borbu prsa u prsa sa strelom i lukom. Svaki od njih ima ne samo jedinstven stil borbe, već i sopstvenu verziju priče. Narativ se odvija iz različitih perspektiva, na način koji podseća na Rašomon, iako priče nisu direktno povezane, već predstavljaju varijacije iste legende. Ipak, struktura igre je takva da, uprkos različitim herojima, sve rute vode kroz iste arene, protiv istih neprijatelja i istih glavnih neprijatelja, redom i bez izuzetka.
Kao što je uobičajeno za žanr, igra funkcioniše po principu ponavljajućih „runova“, gde se nakon svake smrti vraćate u centralno selo, hub lokaciju, kako biste iskoristili trajna poboljšanja. Tokom svake sesije birate između tri nadogradnje (Soul Orbs), koje pružaju različite efekte i dodatke oružjima. Sistem omogućava kreiranje neobičnih i sinergijskih kombinacija, kao kada Šigure koristi vatreni vrtlog, ili Sara stvori gradivni build gde svaki njen dash ispaljuje projektile. Naoružanje je raznovrsno i možete ga dodatno poboljšavati kod kovača, što otvara mogućnosti za vrlo specifične stilove igre.
Nažalost, dok sistem borbe ima svoje vrhunce, naročito kad pronađete efektne kombinacije oružja i nadogradnji, osnovna struktura igre ostaje suviše kruta. Igrač kroz svaku novu partiju prolazi kroz iste nivoe u istom redosledu, sa identičnim rasporedom arena i glavnih neprijatelja. Nasumični elementi se svode na NPC-jeve trgovce i nagrade koje dobijate, ali to nije dovoljno da se umanji osećaj monotonije. Nedostatak slobode izbora ili promena u toku runova čini da Yasha ubrzo počne da se oseća repetitivno.
Prezentacija igre je njen najupečatljiviji element. Umesto hiperrealizma, Yasha se oslanja na stilizovanu estetiku inspirisanu ukiyo-e umetnošću, dok svet pulsira bojama, folklorom i simbolima japanske mitologije. Tu je i nekoliko iznenađenja, poput muzičke sekvence tokom Sarine priče, koja eksperimentiše sa animacijom i humorom na način koji istinski iznenađuje i oduševljava. Nažalost, kvalitet lokalizacije i tekstova u engleskoj verziji varira. Greške u prevodu, iskrzani opisi sposobnosti i tekst koji se ne prikazuje u celini narušavaju inače lep vizuelni utisak.
Zvučni dizajn je generalno prijatan, sa upotrebom tradicionalnih japanskih instrumenata poput šamisena, i dovoljno je atmosferičan da upotpuni doživljaj. Ipak, van pomenute muzičke scene, retko uspeva da se istinski izdvoji ili ostavi jači utisak.
Yasha: Legends of the Demon Blade je igra sa bogatom estetikom i zanimljivim idejama, ali sputana repetitivnom strukturom i nedostatkom sadržajne raznolikosti. Iako su borbeni sistemi dovoljno fleksibilni da pruže nekoliko zabavnih sati, igra jednostavno nema dovoljno dubine da zadrži pažnju duže vreme. Za fanove japanskog folklora i doteranih roguelite iskustava, Yasha bi mogla biti vredna da isproba, ali u moru kvalitetnijih i sadržajnijih naslova istog žanra, ona nažalost ostaje u njihovoj senci.
Igru nam je poslao 7QUARK ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.