Trident’s Tale je najnoviji naslov iz radionice italijanskog studija 3DClouds, poznatog po igrama sa jakim tematskim identitetom i naglaskom na avanturu i istraživanje. U duhu igara poput Sea of Thieves, ili još neobičnijih naslova kao što su Cat Quest III i Like a Dragon: Pirate Yakuza, Trident’s Tale pokušava da spoji čari crtane avanture sa slobodom otvorenog sveta i pomorskim bitkama.
U središtu ove piratske bajke je mlada devojka simboličnog imena Ocean (Okean, ili možda “Okeanka”?), koja sanja o pustolovinama na otvorenom moru. Njena priča počinje kada slučajno pronalazi deo legendarnog artefakta – “Storm Trident”(“Olujnog Trozupca”), moćnog oružja koje je nekada koristio zli Thaloq, davno poražen i zapečaćen. No, kao i svako zlo u dobrim bajkama, Thaloq se vraća, a sa njim i armija kostura koja napada Okeanino rodno ostrvo. Prinuđena da pobegne, ona kreće na epsko putovanje da pronađe preostale delove Trozupca, okupi šaroliku posadu i spase svet.
Gameplay u Trident’s Tale oslanja se na dve osnovne mehanike: borbu na kopnu i pomorske bitke. Okean koristi mač za lagane i teške napade, kao i pištolj napajan magičnim resursom zvanim Divinium. Magija je zanimljivo integrisana kroz posadu: kako nova lica pristupaju njenom brodu, tako otključavate nove veštine. Ove moći, koje uključuju sve od lečenja do razarajućih topovskih udara, čine borbu raznovrsnijom, iako pomalo neuravnoteženom, jer su neki članovi posade jednostavno previše moćni, pa drugi brzo postaju zaboravljeni.
Borbe na moru su možda i najzabavniji deo igre. Igrač upravlja brodom sa tri nivoa brzine i različitim vrstama topova: bočni, prednji, zadnji, kao i specijalni lanci koji usporavaju neprijateljske brodove. Kada neprijatelj oslabi, možete ga ukrcati, mada iako bi mnogi želeli spektakularne scene ukrcavanja, ovde se to svodi na pritisak dugmeta. Sistem nadogradnje broda i opreme takođe postoji, ali igra ne objašnjava uvek jasno kako napredovati, što može zbuniti u ranim fazama.
Vizuelno, igra podseća na crtane filmove. Svet je šaren, more prelepo animirano, a ostrva raznovrsna. Međutim, problemi sa animacijom lica, ukočenim pokretima i neusklađenim sinhronizacijama često kvare utisak. Dijalozi su često mlaki, isporučeni kao da su snimani iz prve probe, a humor je uglavnom jednostavan i usmeren na mlađu publiku. Ipak, tu i tamo zablista neka simpatična scena ili lik, recimo kostur Frank ili oficirka Helen sa galebom na ramenu.
Tehnička izvedba varira u zavisnosti od platforme. Na jačim sistemima, poput Steam Decka, igra radi glatko i bez problema, dok je na Switch konzoli gotovo neigriva zbog ozbiljnih padova u frejmovima i loše optimizacije. Kamera ume da bude problematična, naročito u skučenim prostorima, a automatski lock na neprijatelje ne funkcioniše uvek kako treba.
Trident’s Tale je šarmantna, lagana avantura sa mnogo potencijala i srdačnom pričom o odrastanju, prijateljstvu i legendama. Iako su borba i pokreti često grubi, a likovi površni, igra ima toplinu koja osvaja, kao da slušate bajku ispričanu uz vatru. Idealna je za mlađe igrače i one koji traže opuštajući piratski beg od stvarnosti, sa dovoljno zadataka, otkrivanja i čarobnih trenutaka da zadrži pažnju. Sa više poliranja i dubljom narativnom povezanošću među likovima, Trident’s Tale bi lako mogao postati mali klasik.
Ovako, ostaje kao simpatična, ali nedovršena priča – kao mapa ka blagu, ali sa pocepanim uglovima.
Igru nam je poslao 3DClouds ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.