Italijanski indie studio Storm in a Teacup, poznat po igrama kao što je Close to the Sun, vraća se sa Steel Seed, akciono-avanturističkom igrom smeštenom u distopijsku budućnost gde je čovečanstvo na ivici istrebljenja. Ukoliko bismo mogli slobodno da uporedimo, Steel Seed nosi tematsku i estetsku sličnost sa igrama poput Ghostrunner, Mirror’s Edge i Deus Ex. Igra kombinuje šunjanje, parkur i filmski narativ u paketu futurističke estetike.
Radnja se odvija u svetu gde je veštačka inteligencija odlučila da čovečanstvo nije vredno buđenja iz hibernacije. Steel Seed prati priču Zoe, ćerke naučnika koji je osmislio plan za spas ljudske rase. Probudivši se u kiborg telu, Zoe mora da se probije kroz opasne zone uz pomoć svog lebdećeg robotskog saputnika Koby-ja, kako bi spasila preostale tragove čovečanstva. Iako premisa nosi veliki potencijal i poznate SF motive o granici između čoveka i mašine, priča povremeno pada pod teret klišea i protagonista koja ne uspeva da potpuno uključi igrača u svoju ličnu priču.
Steel Seed se prvenstveno oslanja na šunjanje i kretanje kroz nivoe. Igrači većinu vremena provode izbegavajući robote u patroli, rešavajući zagonetke koristeći Koby-jeve dron sposobnosti i skačući kroz kompleksne nivoe u parkur stilu. Mehanika šunjanja je solidna. Kretanje iza zaklona, praćenje neprijatelja, zadavanje tihog napada, ali ne donose ništa novo. Sistem borbe, sa lakim i teškim napadima i osnovnim izbegavanjem, deluje kao dodatak, posebno zbog brutalnosti neprijatelja i ograničenih defanzivnih opcija.
Najveći aduti igre leže u sekvencama parkura i set pisovima (filmski skriptovane akcione scene). Trčanje po ruševinama, 2.5D snajperske sekvence i dobro osmišljene zagonetke pomažu da se igra ne oseti suviše jednolično. Pored toga, igra je tehnički stabilna i dobro tempirana.
Najimpresivniji aspekt Steel Seed-a je njegova prezentacija. Grafika je izuzetna, od svetlećih pejzaža gradova do detaljnih enterijera. Jasno je da su developeri želeli da svaka scena izgleda kao umetnička slika, i u većini slučajeva su u tome i uspeli. Bilo da skačete po ruševinama ili se šunjate kroz mračne hodnike, svet izgleda upečatljivo.
Međutim, ova vizuelna uglačanost ujedno i ističe neke slabosti. Okruženja, iako lepa, često deluju sterilno i slična jedno drugom, pa se igrač može lako izgubiti. Dizajn likova, iako efektan, ne donosi ništa što već nismo videli u drugim SF naslovima.
Dizajn zvuka je suptilan ali efektan, podupire tenziju u stealth sekvencama i doprinosi intenzitetu akcije. Glasovna gluma, posebno Zoe, nije loša, ali dijalozi ponekad zvuče ukočeno ili previše ekspoziciono.
Muzika se oslanja na sintetičke, ambijentalne tonove koji efektno dočaravaju futuristički ugođaj. Iako audio aspekt igre ne ostavlja snažan utisak, uspešno podržava ton i atmosferu igre.
Steel Seed je dobro izrađena akciono-avanturistička igra koja ne preuzima mnogo rizika, ali donosi prepoznatljiv i kvalitetno realizovan gejmplej. Ako uživate u stealth igrama sa filmskim pristupom i SF pričama, i ne smeta vam što su neki elementi već viđeni, ovde ima dovoljno toga što će vas zadržati.
Steel Seed možda neće promeniti pravila žanra, ali je solidno i vizuelno impresivno putovanje kroz svet kojim vladaju mašine. Uz malo više inovacije i dublju priču, mogao je biti izuzetan, ali i ovako predstavlja vredno iskustvo za ljubitelje žanra.
Igru nam je poslao 3D Realms i Knights Peak Interactive ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.