Nikad nismo imali visoko mišljenje o remasterima i rimejcima, sve dok nam Capcom (dobro, možda i Square Enix sa FFVII) nije otvorio oči i objasnio kako ova izdanja zaista treba da izgledaju. Čuveni japanski razvojni tim je uradio vraški dobar posao sa rimejcima druge i treće Resident Evil igre, pa možete samo da zamislite koliko su očekivanja igrača porasla kada je najavljen Resident Evil 4 rimejk. Pored poliranja jedne od najomiljenijih igara u serijalu, razvojni tim je ovog puta poželeo da malo eksperimentiše sa dodatnim sadržajem i novim detaljima i krajnji utisak je… Pa, ovaj tekst će biti prepun hvalospeva.
RE4 rimejk jeste malo slobodnije shvatio “originalni materijal”, ali je poprilično veran prvobitnoj verziji (od koje je prošlo čak 18 godina), te svi oni koji su igrali ovo ostvarenje mogu da odahnu jer su skoro sve najupečatljivije scene iz igre prisutne. Baš kao što je bio slučaji i sa prethodna dva RE rimejka, osnovna radnja je identična: Leon je u glavnoj ulozi i polazi u Evropu u potrazi za predsednikovom ćerkom. Tu nailazi na neobičnu sektu koja je mnogo opasnija od običnih zombija sa kojima se Kennedy borio do sad. U priči se može osetiti težnja autora da ispravi neke greške prvobitne verzije, jer je malo pretumban redosled nekih dešavanja, dok su pojedini likovi dobili više prostora ovog puta. Ono što se nama dopalo najviše je ispoliran prelaz između priče, napetih scena i suve akcije, te sad sve deluje kao jedna koherentna celina, što nije uvek važilo za prvu verziju ovog naslova.
Obzirom na ogromnu razliku u godinama između originala i rimejka, može se pretpostaviti da je gejmplej pretrpeo najviše izmena. Izvođenje je dopunjeno sa šunjačkim sekcijama, “perry” mehanikom, ali i najvažnije od svega, glavni junak sada može da se kreće dok puca čime akcija postaje malo manje “tenkovksa”, a mnogo više dinamična. Resident Evil 4 je u svoje vreme uveo veći akcenat u odnosu na prethodnike što nije bilo dobro prihvaćeno baš kod svih igrača, pa su autori ovog puta želeli da naprave kompromis i to je primetno na svakom koraku. Vreme je takođe učinilo svoje, kao i novije RE igre, pa sada RE4 ne odudara previše u odnosu na nekoliko poslednjih igara serijala (što rimejka, što VII i VIII).
Izmena ima (možda je bolje reći – apdejta) na svakom koraku što čini igru svežom, baš kao i “sočna” prezentacija u novom grafičkom endžinu. Modeli likova su detaljniji nego ikada do sad, lokacije jezivije, čime je razvojni tim uspeo da podigne tenziju i podseti igrače da je ovo moderan predstavnik survival žanra. Prepoznatljive lokacije su takođe sve tu, ali su sad mnogo veće nego ranije i imaju nove segmente.
Sa druge strane, u ovim momentima igrači se najviše žale na količinu nedovršenosti i tehničke probleme na svim gejming sistemima, koji variraju od usporavanja do manjih i većih bagova. Mi smo tokom našeg testa primetili neke probleme, ali ništa što nam je ozbiljnije remetilo igranje ili u drastično većoj meri u odnosu na druge naslove koji nam stižu. Jasno je da razvojni tim ima još dosta posla, ali nismo naišli na nešto zabrinjavajuće.
Možda bi se i brinuli za te sitne probleme da Capcom nije uradio sve da legendarni klasik PlayStation 2 konzole tako dobro adaptira za tri generacije novije igračke sisteme. Promene koje su uvedene osvežili su ostvarenje, a ipak zadržali dušu legende koje ne samo da će uspešno preplašiti nove generacije, već će oduševiti i dugogodišnje ljubitelje RE4 i celokupnog serijala.
Igru nam je poslao Capcom i CD Media S.E., ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.