Nekada su potrebni samo trenuci da nas zagreju za novu igru. No Straight Roads ne samo da ima zanimljiv pogled na muzičku scenu, već i na svakom koraku gleda da unese novine što je za nas bilo dovoljno da ga isprobamo.
U ovom naslovu upoznajemo Mayday i Zuke, članove benda Bunk Bed Junction, koji će krenuti u rat sa muzičkim izdavačem koji forsira EDM (i još poneki pravac koji očigledno nervira autore) u gradu simpatično nazvanim Vinyl City. Svaki detalj priče je zamišljen tako da zasmeje igrače, a humor u ovom naslovu nam je uglavnom bio dobar.
Ono što je malo teže predstaviti je izvođenje ovog naslova, koji na tren liči na akcione igre sa pogledom iz trećeg lica, a u drugom momentu na sklepanu mešavinu raznovrsnih mini-igara. Nivoi koji su pred igračima, iako obiluju detaljima, uglavnom se svode na okršaj sa glavnim neprijateljom, što je koncept koji nas podseća na starije igre.
Formula koja obuhvata lagano istraživanje, malo hack&slash akcije i onda veliko finale bi nam i bila u redu da su autori vodili malo više računa o balansu ovog naslova. Pojedini neprijatelji su bili dramatično teži od drugih, da bi odmah posle njih preleteli preko sledećih negativaca, a slično se može reći i za mini-igre.
No Straight Roads najviše privlači pažnju svojom prezentacijom u cartoony fazonu, koja tek na malo bliži pogled otkriva nivo detalja poput onog sa PlayStation 3 konzole. Utisak znatno popravljaju superiorne animacije (koje nas i vraćaju u 2020. godinu), kao i dizajn nivoa i neprijatelja. Najgore pak deluje to što je kamera nekad postavljena predaleko, pa je teško videti šta se dešava na ekranu, što naročito dolazi do izražaja na Nintendo Switch sistemu u prenosnom režimu.
Autori su barem znali da igra koja se bazira na muzici mora da ima odličan spisak kompozicija i No Straight Roads ovde ne razočarava, naročito kada se igrač uživi i prati ritam akcije. Sa druge strane, glasovna gluma škripi i to bukvalno, naročito u slučaju glavne junakinje.
Nakon oko pet sati igre bez problema se stiže do odjavne špice, kada nema dovoljno razloga da se krene ispočetka, pa je krajnji utisak da NSR deluje više kao demo, a ne kao punokrvna igra (čak i za indie ostvarenje), ali zbog odličnih ideja pokušajte da mu date šansu.
Igru nam je poslao Sold Out, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.