Četiri godine nakon izlaska nove Doom igre, ovih dana smo opet u prilici da iskidamo, prosviramo i protutnjimo kroz demonsku hordu u naslovu Doom Eternal. Prethodnik je ostao upečatljiv, pa su i naša očekivanja od nastavka shodno tome bila visoka, a sad možemo da kažemo da mesta za strepnju (skoro) da nije bilo.
Naslov igrače opet ubacuje u čizme Doom Slayer-a koji će imati zadatak da planetu Zemlju očisti od demonske gamadi. Mada je poznato da akcija u ovom naslovu ima cilj da isključi vijuge igrača i aktivira mu reflekse, radnja u novoj igri je začuđujuće duboka. Čak smo spremni da kažemo i previše, jer se i sama preterano zapetljava u nekim momentima.
Akcija je već ono što donosi skoro pa predvidljivo iskustvo. Doom je oduvek bio fokusiran na adrenalinsku akciju, a to Eternal nikako nije hteo da promeni. Glavni junak je naoružan do zuba i koristi osam različitih vrsta vatrenih oružja, kao i par dugačkih sečiva za pažljivije odstranjivanje demonskih delova tela. Kada municija presuši, Doom Guy pribegava motornoj testeri koja donosi brutalna ubistva, ali i preko potrebnu municiju. Svoj povratak su ovde doživeli modovi koje svakom komadu hardvera daju dodatnu namenu, što je za nas dobrodošla odluka autora.
Oružja iz arsenala nisu podjednako korisna u svim situacijama, pa će okršaji ponekad podsećati i na taktičke naslove, gde igrač mora da razmišlja unapred kako će napasti sledeći set neprijatelja. Id Software je uz to malo podigao težinu naslova, pa će napredovanje na trećoj težini biti poveći problem i za iskusnije igrače.
Zato nam i deluje da su finišer potezi, koji mogu da se izvedu kada neprijatelji svetle narandžasto i plavo, namenjeni da pruže dobrodošao trosekundni odmor. Ovde su autori upotrebili svu kreativnost kako bi nam pokazali koliko Doom Eternal može da bude brutalan uz animacije kojih se ni Mortal Kombat ne bi postideo.
Između okršaja, Doom Eternal nudi i odlično dizajnirane platformske delove, koji nas vraćaju u prve naslove u serijalu i donose nešto što ne viđamo u modernim „corridor” FPS ostvarenjima. Igra nudi gomilu tajni i collectable ajtema, koji mogu da dodatno produže zabavu u singlplejer kampanji koja iovako nudi solidnih 13 do 20 sati.
Multiplejer mod predstavlja najveće iznenađenje. Kompetativni mod je lišen deathmatch-a koji je bio favorit mnogih igrača. Umesto toga, razvojni tim je ubacio asimetrični 2 na 1 režim Battlemode u kom se jedan igrač nalazi u ulozi Slayer-a, dok su druga dvojica demoni. Okršaji mogu da budu zanimljivi, ali teško da će moći da zamene DM.
Grafički Doom Eternal ne može da se poredi sa nekim drugim FPS ostvarenjima, ali je razvojni tim uradio odličan posao kod dizajna kreatura, nivoa i kao što smo već pomenuli, kod animacija tokom okršaja. Posebna pohvala se može uputiti tome i kako igra radi, jer gotovo da nema bagova, a jedina zamerka koju imamo je to što je zahtevala instalaciju najnovijih drajvera. Naslov je takođe odlično radio na PlayStation 4 konzoli (naročito na Pro verziji), gde je pad frejmrejta retko kad bio primetan.
Mada Doom Eternal ne ispunjava sva očekivanja, ono gde je najvažnije, a to je akcija, on potpuno briljira. Ljubitelji FPS žanra su verovatno već odavno nabavili ovo ostvarenje, a naša preporuka ide i svima ostalima koji i dalje razmišljaju da li da isprobaju igru.
Igru nam je poslao Bethesda Softworks, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.