Kao veliki ljubitelji Resident Evil serijala tužno smo posmatrali kako Capcom tokom godina odvlači franšizu u potpuno pogrešnom smeru. Te greške i nisu bile namerne, jer je kompanija pokušavala da pronađe pravi način kako bi uneo osveženje, a usponi i padovi su vrlo brzo postali zaštitni znak popularnog survival horor serijala. Igrači danas imaju podeljeno mišljenje o najboljoj igri (najviše njih smatra da je to Resident Evil 2), ali se svi složno slažu da je dno dotakla šestica – to je bio i momenat kada je očigledno odlučeno da se podvuče crta.
Reveletions naslovi su zato bili rađeni u maniru prvih igara, a naredni, Resident Evil 7: Biohazard smo na našem sajtu nahvalili ne samo zato što se radilo o odličnoj igri, već zato što nam je ulio nadu da će se nakon tog nastavka serijal vratiti na prave staze. Trenutci u toj igri podsetili su nas na najbolje dane serijala i bili smo ubeđeni da će naredna igra biti pogodak. Ne, sigurno nismo očekivali da će naredni naslov u franšizi biti rimejk igre Resident Evil 2, ali ni da će on biti ovako dobar!
Deo uspeha igre koju smo sada dobili može se objasniti činjenicom da su autori skoro pa savršeno osetili koje stvari da ostave, a koje da promene u rimejku. Capcom je originalnu igru koristio samo kao set smernica, a ne papir sa kog će prepisati sve, zbog čega ovaj rimejk definitivno nije igra kakvu smo očekivali.
Ti putokazi su junaci Leon S. Kenedi i Claire Redfield koji su opet u glavnoj ulozi. Leon je policajac novajlija koji prvi dan na poslu počinje na najgori moguć način, dok je Clair studentkinja koja će učiniti sve kako bi pronašla njenog brata Chris-a, inače heroja prve igre. Već u prvih nekoliko minuta može već da se primeti u kojoj meri je Capcom želeo da osavremeni rimejk, jer je izbačena naivna priča koja ni pre dvadeset godina nije bila sjajna. Umesto toga scenario je pisan ozbiljnije pa se likovi ponašaju prirodnije, a obrti deluju uverljivije nego ranije. Nije sve idealno i kvalitet priče nije ujednačen, ali pojedini likovi u igri su napisani izvanredno.
Baš kao što je to bio slučaj i u osnovnoj igri i sada će igrači moći da naprave izbor između Leon i Clair kampanje, koje iako su smeštene u istom okruženju imaju različitu priču i momente zbog kojih će vredeti odigrati igru u više navrata.
Umesto statične kamere, ili first-person pogleda iz prethodnika, u RE2 rimejku je vraćen pogled sa ramena koji je uveden od četvorke. Ono što je takođe vraćeno je sporiji tempo igre i fokus na logičke zagonetke koji isto više podseća na starije naslove nego na akcione igre koje su i narušile ugled serijala.
Gejmplej se dakle svodi na istraživanje uz akciju samo u situacijama kada je to apsolutno neophodno. Iako Resident Evil 2 daje igraču dovoljno municije, u najvećem broju slučajeva najbolji predlog je bežanje, jer zombiji i neka druga stvorenja mogu da upiju previše metaka pre nego što padnu. Čak i tada, čudovišta neće oklevati da napadnu igrača, jer su autori obratili dosta pažnje na animacije neprijatelja pa će oni moći da se prebace preko stola, puze po podu, a nas su najviše isprepadali zombiji koji su pali preko gelendera stepenica na dno kako bi gricnuli Leon-a.
Sve u ovom naslovu je spremno da igraču zakomplikuje dan, a tokom napredovanja kroz igru izazovi postaju sve veći i veći uvođenjem novih neprijatelja. Jedan od njih je Tyrant koji će se pojavljivati u najnezgodnijim situacijama i proganjati glavne junake. Ipak, do kraja igre smo stekli utisak da je on tu više da dosađuje nego da napravi veći izazov.
Ako on ne uspe da isprepada igrače, prezentacija naslova će to sigurno učiniti. Atmosfera u igri je podignuta na najviši nivo zahvaljujući fenomenalnim zvučnim efektima gde će svako krckanje stakla ili daski lediti krv u žilama. Mislili ste da je zvuk koraka u FPS igrama dovoljan da podigne adrenalan, ali kada ih čujete u RE2 shvatićete koliko niste bili u pravu.
Onda ćete i videti sve to što igra želi da baci sirotom Leon-u ili Claire. Na primer, umesto jump scare momenata podjednako jezivo će delovati zombiji koji se teturaju u neočekivanim pravcima pa ih je teško pogoditi. Tu su i neki očekivani klišei za ovaj žanr, kao što su jump scare momenti, ali krajnji utisak će biti da je igra vrhunski pripremljena u želji da bude najnapetija u serijalu u čemu je sigurno uspela. Najvažniji element prezentacije Resident Evil 2 je sigurno zvuk, ali je i unapređeni grafički endžin za svaku pohvalu.
Ukoliko ste igrali prvu verziju igre, sve lokacije će vam delovati poznato, ali ujedno i sveže jer su promenjene tako da donesu nove izazove. Neki od delova igre su i potpuno novi u odnosu na prvobitnu igru, pa će rimejk delovati novo čak i ako se sećate naslova sa prve PlayStation konzole.
Novi Resident Evil 2 ne samo da je odlična igra već je podigao lestvicu naših očekivanja jer nam je savršeno dočarao šta treba da očekujemo od besprekornog rimejka. Ovo nije naslov koji je zbrzan radi lake zarade, već igra na kojoj se radilo uz mnogo truda i poštovanju prema izvornom materijalu i to se može osetiti na svakom koraku.
Igru nam je poslao Capcom, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.