Trend mešanja junaka iz različitih serijala na jedno mesto polako se uvukao i u svet video igara, pa izgleda da je Bandai Namco odlučio da sledi primer Marvel-a i da u jednu igru strpa skoro sve najpoznatije anime junake. Povod za to je dobar, jer baš ove godine popularna japanska publikacija Weekly Shonen Jump koja objavljuje mange, slavi 50 godina postojanja – duga istorija koja u Jump Force ipak nije predstavljena na najbolji način.
Znamo da će vam biti potrebno malo vremena da se slegnu ove naše reči, jer je od prve najave Jump Force privlačio našu pažnju kao megalomanski projekat koji će uspeti da nadmaši čak i fenomenalni Dragon Ball FighterZ. Zašto i ne bi kada se u ovoj igri našlo blizu 50 najpoznatijih likova iz 16 najpopularnijih manga serijala.
Likovi iz One Piece, Dragon Ball, Naruto, Bleach i drugih poznatih ostvarenja su pak nesrećno zgurani u ovo ostvarenje. Naslov odmah na početku igrača baca u rat navedenih junaka koje su mračne sile prebacile u naš svet. I to je otprilike sve što treba da znate o priči ove igre, jer nam se čini kao da autori nisu bili dovoljno inspirisani da objasne razlog zašto su se svi oni našli na jednom mestu. To ne znači da igra nema priču, već samo da je ona prepuna klišea i predvidljivih situacija za koje nećete previše mariti.
Reklo bi se da bez preterano duboke priče može da se preživi u borilačkoj igri sve dok je mehanika zanimljiva. Najvećim delom to jeste tačno, jer je izvođenje napravljeno tako da bude pristupačan početnicima i potezi se lako uče. Najviše pažnje je posvećeno sistemu napada i protiv napada koji nas najviše asociraju na zakomplikovanu igru kamen, papir i makaze. Svaki potez ima dobar ,,lek” te će se od igrača tražiti dobri refleksi i predviđanje protivničkih poteza. Baš u maniru anime serijala, svaki okršaj na ekranu će biti propraćen specijalnim efektima, pa će akcija izgledati atraktivno.
Nedostatci ovog sistema se najviše odnose na nelogično postavljene komande, koje će nepotrebno zakomplikovati borbu. Naime, jedan od poteza se izvodi držanjem tastera na par sekundi, a ako se on drži samo sekund duže pokreće se novi specijal! Ni tag borbe nam se nisu dopale, jer uvode okršaje 3 na 3, dok svi likovi dele jednu skalu energije. Samim tim igrači nemaju preterani motiv da koriste više od jednog junaka kog su najbolje naučili da kontrolišu.
Osim borbi, u igri ima malo stvari koje bi mogle da privuku pažnju. Story kampanja je konfuzna i često neobjašnjava šta treba da se radi sledeće, a sistem levelovanja i otključavanja nije najbolji koji smo videli.
Pored impozantnog spiska junaka, igrači će za potrebe priče morati da naprave i svog lika, a mod za kreiranje je jedan od najsvetlijih momenata jer je veoma dubok. Na izboru su elementi ,,povađeni” iz svih serijala koji su se našli u igri, a zanimljiva je i mogućnost opremanja lika nekim od prepoznatljivih specijalnih poteza najpoznatijih heroja.
Najverovatnije zbog toga što su autori odlučili da igru smeste u realan svet, donesena je i odluka da se izgled svih junaka prilagodi tome, što je u prvi mah teško prihvatiti jer svi modeli deluju čudno sa realističnim teksturama. Ipak, odluka je bila takva i kako bi likovi različitih serijala vizuelno bili međusobno sličniji u igri. Krajnji efekat je odličan, pogotovo kada na poznatim lokacijama kao što je Tajm Skver u Njujorku vidite okršaj na primer Gokua i Borutoa. Doduše, bilo bi bolje da su likovi kvalitetnije animirani, gde se primećuje da autori nisu uložili dovoljno truda u igru, ali nas daleko više brinu predugačka učitavanja u igri. Zvučna podloga je takođe dobra, a glasovi junaka su iskorišćeni samo za specijalne poteze.
Šteta da potencijal Jump Force nije iskorišćen na najbolji način i što igra ima gomilu problema koji najverovatnije neće biti ispravljeni u budućnosti. Samim tim, u ovom obliku ostvarenje može da jedino bude zabavno kada se igra sa društvom i to pod uslovom da i oni poznaju Shonen Jump junake.
Igru nam je poslao Bandai Namco Entertainment, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.