Naruto to Boruto: Shinobi Striker je najnoviji u nizu pokušaja da se popularni anime/manga serijal prebaci u formu video igre. Prethodni naslovi nisu zabeležili preterano veliki uspeh, pa smo očekivali da će ovo ostvarenje preokrenuti tok. Međutim, kao što vidite po oceni ni ovog puta rezultat nije za pohvalu. Šta li je pošlo pogrešnim putem?
Pa za početak igra je lišena story moda i bilo kakve zanimljive fabule koja bi mogla da predstavi ovo ostvarenje kao dodatnu epizodu. Čudno je to što serijal koji postoji od 1997. godine, i u obliku stripa i animiranog filma uspešno stoji rame uz rame sa Dragon Ball, One Piece i drugim imenima, a da autori nisu iz svega toga mogli da izvuku nešto interesantno za kvalitetan singlplejer mod. Ipak, znamo da se igra odvija između događaja u Naruto Shippuden i Boruto: the Next Generation za koji bi trebalo da predstavlja sponu.
Ipak, prihvatljivo objašnjenje za nedostatak priče postoji. Naruto to Boruto: Shinobi Striker nema nikakav singlplejer mod (ako ne računamo VR misije) i skroz je okrenut multiplejeru.
Da stvari budu čudnije, ova igra nije tipična tuča kakvu bi obično očekivali, pogotovo u poređenju sa prethodnim Naruto ostvarenjima. Čak bi Shinobi Striker lakše mogli da uporedimo sa FPS ostvarenjima (neki kažu i Multiplayer Arena), obzirom na režime igre koji su ponuđeni.
U menijima se nalaze četiri glavna moda među kojima su Combat battle, koji je tipičan team deathmatch za do osam igrača (4 na 4), Barrier, Capture The Flag, a tu je i Base Battles koji nas je najviše podsetio na Conquest u Battlefield franšizi.
Akcija u mečevima može da se opiše samo kao luda i to u najboljem smislu. Autori su omogućili igračima veliku varijaciju poteza i specijala, a mape su dovoljno velike i solidno dizajnirane pa će se okršaji neverovatno brzinom seliti sa zemlje na zidove, a sa zidova u vazduh.
U Naruto to Boruto igrači mogu da biraju najpoznatije likove ili da kreiraju svog sopstvenog lika, a sistem je veoma detaljan i mogu da se naprave zanimljive varijacije koje će ljubitelji serijala sigurno znati da cene. Uz dopadljivu prezentaciju, ovo sve bi i nama bilo dovoljno da pohvalimo Shinobi Striker.
Ono što pak predstavlja problem su tehnički nedostatci koji često znaju da pokvare zabavu u mečevima. Tu najviše mislimo na neukrotljivu kameru, koja će često pokvariti i najuzbudljivije okršaje. Tu su i neki game-breaking bagovi, koji bi morali da budu ispravljeni što pre.
Matchmaking je trenutno takođe loš, jer deluje kao da ne pravi razliku između toga koliko igrači poznaju igru. Zbog toga često može da se desi da neki početnik upadne u meč sa veteranima koji će ga izlomiti u sekundi.
Dodatni problem je to što su autori odlučili da zarade na igri i putem prodaje loot box-a, pa je zbog toga levelovanje sporije nego što bi trebalo. Ma koliko da je zabavan, sa samo četiri različita moda igre, Shinobi Striker prestaje to da bude nakon višečasovnog farmanja.
Ukratko, Bandai Namco mora da izbaci peč i ispravi ove nedostatke i to da uradi što pre. Neće biti prvi put da je jedno ostvarenje naknadnim ,,peglanjem” transformisana u odličnu igru, a to bi bez ikakvih problema moglo da se desi, uz malo truda, i najnovijem ostvarenju pomenutog izdavača.
U trenutnom stanju i u gomili Naruto igara Shinobi Striker definitivno nije najgore ostvarenje kojem možete da posvetite svoju pažnju. Igra će ipak biti najzanimljivija najvernijim ljubiteljima serije i stripa.
Igru nam je poslao Bandai Namco Games, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.