Žanr upravljačkih simulacija redovno uspeva da nas oduševi po svom šarenilu, jer su razvojni timovi do sad igračima dali priliku da se nađu u menadžerskoj fotelji najraznoraznijih poslova. Mada se ideje, češće nego što bi voleli, vrte u krug, do sad definitivno nismo imali priliku da odigramo nešto kao što je Graveyard Keeper.
Nešto slično doduše jesmo i to u obliku naslova Stardew Valley, koji je izašao pre dve godine, a sa kojim Graveyard Keeper deli najviše sličnosti. Glavna razlika je u tome što umesto farme, zadatak glavnog junaka je da održava groblje!
Igra počinje kada naš junak po svemu sudeći gine u saobraćajnoj nesreći nakon čega se budi u čudnom srednjevekovnom svetu. Naš heroj, nazvaćemo ga sad… recimo iz milošte Toma, dobija ulogu grobara, tj. upravnika groblja što on silom prilike prihvata u nadi da će ga to vratiti kući.
Ti prvi momenti igre su oni koji će ,,zakačiti” većinu igrača ispred ekrana. Naš Toma će imati zadatak da otkopava rake, slaže upokojene osobe i održava groblje tako što će čupati korov i slično. Stvari postaju zanimljive kada igra otkrije da on može da odluči da secira žrtve i iz njih izvadi određene delove tela kako bi ih posle prodao. Naravno stvari tu postaju komplikovanije, jer pokojnici koji nisu u celosti zakopani, na nama neobjašnjen način uspevaju da naruše izgled groblja, zbog čega on može da odluči da ih kremira ili baci niz obližnju reku.
Naslov se često poigrava sa moralnim odlukama, ali će Toma moći da pored toga radi i da kažemo, ,,normalnije” stvari kao što su gradnja dodatnih mašina koje mu mogu pomoći u poslu, on može da da okopava baštu, da uzgaja voće, da uzgaja povrće, da trguje namirnicama, da kuva, da peca, da ispunjava brojne quest-ove koje će dobijati o stanovnika seoceta u blizini groblja, da peče rakiju, da…
Dobro, možda ne baš ovo poslednje, ali će glavni junak imati zaista dosta posla u novom svetu, što ujedno otkriva najveći problem koji imamo sa ovim ostvarenjem. Naime, da bi ispunio jedan zadatak Toma mora da zadovolji nekoliko prethodnih uslova, koji naravno, imaju i poduslove. Igra čak ima i detaljan skill tree koji može da se otključava tokom igre, a koji će samo otkriti koliko je kompleksan Graveyard Keeper.
Sigurno i previše, jer igra za većinu stvari ne nudi objašnjenje, zbog čega će igrač biti prepušten sam sebi u raspetljavanju guste mreže koju su ostavili autori ostvarenja. Kada svemu tome dodamo da su neke stvari nelogične, a da i za najjednostavnije stvari treba dosta vremena (poput šetnje od kuće do grada recimo), igra brzo postaje pravi grajnd koji nudi malo uživanja.
Ako bi trebalo ovo bolje da objasnimo, možda bi mogli da navedemo Anno serijal kao jedan od boljih primera grananja igre. Naslovi u ovoj franšizi postepeno uvode nove elemente, dajući igračima vremena da se njima prilagode i naviknu. Sa druge strane, Graveyard Keeper sve baca odjednom i to bez ikakvih objašnjenja, zbog čega nam deluje da igrači koji žele da ga u potpunosti savladaju mogu da potroše stotine i stotine sati od čega će tek manji deo biti zaista zabavan.
Ovaj naslov je jedan od lepših piksel art igara i sve lokacije su uspele da nas oduševe količinom detalja. Jasno je da su autori dopadljiv grafički stil odabrali zbog uštede, a štedelo se i na animacijama likova što je nama dosta zasmetalo. Ipak ni to nije toliko veliki problem kao tehnički problemi, pa je i pored jednostavnog grafičkog prikaza veoma česta pojava da igra zasecka iz nepoznatof razloga. Pravo objašnjenje za trzanje nismo našli, kao ni rešenje, jer je igra nastavila da radi problematično i nakon eksperimentisanja sa isključivanjem određenih grafičkih podešavanja.
Osim toga, Graveyard Keeper ima i dosta bagova, na koje smo relativno brzo naišli tokom našeg testa. Kada se to desi, jedini način je da se snimi pozicija i izbaci igra… I tako u krug. Na kraju, ni zvučna podloga nije na nas ostavila najbolji urisak jer su zvukovi koji zamenjuju dijaloge iritantni, dok muzičkih melodija nema puno i brzo će dosaditi, naročito obzirom na tempo koji ima igra.
Do trenutka objavljivanja naše recenzije, autori su nekoliko puta apdejtovali igru sa raznim izmenama, ali nam se čini da će oni tu imati još dosta posla.
Graveyard Keeper na prvi pogled zna da zavara, jer poseduje zanimljivu ideju i nudi dosta sadržaja, međutim, nakon samo nekoliko sati provedenih u igri lako se shvata da čak i najobičniji zadaci zahtevaju dosta ponavljanja zbog čega igra lako može da dosadi. Zbog toga, ali i samog tipa izvođenja ovaj naslov definitivno ne možemo da preporučimo svima.
Igru nam je poslao TinyBuild, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.