Snacko je debitantski naslov malog indie studija Bluecurse Studios, koji se upušta u popularni žanr “cozy” simulacija života i laganog ratarstva i/ili stočarstva. Iako nema prethodnika za poređenje, inspiracija je jasna: ukoliko ste iskusniji to je Harvest Moon, a ukoliko ste mlađi onda su igre poput Animal Crossing, Stardew Valley i My Time at Portia poslužile kao temelji za ono što Snacko pokušava da postigne. Igra nas uvodi u svet simpatičnih mačaka koje napuštaju dosadan gradski život u potrazi za spokojem na zaboravljenom ostrvu, koje sada čeka da ponovo postane dom. Premisa obećava, i dodeljuje igraču zadatak da obnovi zajednicu, upozna šarolike likove, gaji useve i ukrašava okruženje po sopstvenom ukusu. Ipak, iza neodoljive spoljašnosti kriju se problemi sa balansom, korisničkim interfejsom i opštom ujednačenošću.
Priča počinje brodolomom kada glavni lik i njegov prijatelj Mikan preživljavaju oluju, i kada ih budi jedini preostali stanovnik Snacko ostrva, Nobu. On vas uvodi u osnove života na ostrvu: sadnju useva, brigu o životinjama i obnavljanje ruševnih zgrada. Od tog trenutka, igra vam prepušta potpunu kontrolu nad razvojem sela. Rušite staro, gradite novo, regrutujete nove stanare, postavljate prodavnice i uređujete svaku oblast ostrva po svojoj volji. Regioni koje otkrivate donose dodatne resurse i lagane istraživačke zadatke, a misteriozne svetilišta nude izazove za one koji žele da unesu malo dinamike u inače miran tempo igre.
U trenucima kada sve funkcioniše, Snacko uspeva da ponudi jedinstvenu slobodu u gradnji i kreiranju. Niste ograničeni samo na svoj dom ili farmu, jer čitavo ostrvo postaje vaše platno. Svetilišta su posebno zanimljiv dodatak: pružaju kratke izazove i čak mogućnost “speedrun” igranja, ali su potpuno opcionalna, pa niko ne mora da brine o propuštanju sadržaja.
Međutim, mnogi aspekti igranja narušeni su lošom implementacijom. Korisnički interfejs je pretrpan, tutorijali su suviše tekstualni i bez dovoljno vizuelnog vodstva, a kontrole često deluju neodgovorno. Sitniji bagovi mogu da zasmetaju obzirom koliko su česti, ali takođe i mogu da zbune igrače, posebno u prvim satima igre.
Kada je reč o prezentaciji, muzika i zvučni efekti su besprekorni. Lagane melodije i tihi ambijentalni zvuci savršeno prate spokojnu atmosferu igre, bez nepotrebnog odvraćanja pažnje. Međutim, vizuelni stil deluje kao da je na silu zbućkan u jednoj šerpi. On nudi mešavinu 3D okruženja, 2D pikselizovanih likova i detaljnih portreta u dijalozima koji deluju neskladno i zbunjujuće. Razlike u osvetljenju i boji između sprajtova i portreta likova dodatno narušavaju bilo kakav pokušaj skladnosti. Iako su okruženja lepa i raznovrsna, celokupna grafička prezentacija deluje kao da igra ne zna tačno kakva želi da bude.
Scenario takođe može da bude tema polemike. Neki igrači će uživati u sarkastičnim, duhovitim replikama i duhovitim opisima predmeta, dok će drugima sve to delovati kao preterano i neumesno. U pokušaju da se izdvoji, Snacko povremeno prelazi granicu između simpatičnog i napadnog humora.
Ipak, i pored svega toga, vidi se koliko je truda uloženo u ovaj projekat. Snacko je delo tima od dvoje ljudi, i to se oseća: počev od pažljivo izrađenog sistema za izradu predmeta, preko simpatične muzičke podloge, do očigledne ljubavi prema žanru. Nažalost, ta ambicija ponekad prevazilazi mogućnosti i kapacitete. Sa suviše komplikovanim interfejsom, nespretnim tutorijalima i neujednačenim prezentacijama, Snacko je igra koju je lako zavoleti, ali teško preporučiti bez zadrške.
Za posvećene ljubitelje cozy igara koji su spremni da zažmure na tehničke nesavršenosti i ulože dodatni trud, Snacko ipak ima šta da ponudi. Za ostale, ovo bi mogla biti prilika koja još uvek čeka svoje najbolje izdanje.
Igru nam je poslao Armor Games Studios ali to nije uticalo na konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.