Nakon stresnog penjanja u Getting Over It with Bennett Foddy i napetog tempa roguelike trilera poput Dead Cells, White Knuckle pronalazi svoj put – na velikim visinama. Razvio ga je Dark Machine Games, a ovaj intenzivni horor roguelite koristi jednostavnu premisu – penjanje kao borba za goli život i umotava to u strah, propadanje i teške odluke. Iako je još uvek u ranoj fazi (Early Access) na PC-u, White Knuckle već sada nudi dovoljno inovacija, hrabrosti i trenutaka koji oduzimaju dah.
Radnja se odvija u sumornim industrijskim dubinama objekta “SUBSTRUCTURE 17”, gde igrač mora da se popne kroz raspadajuću vertikalnu konstrukciju punu opasnosti, sablasnih zvukova i nepoznate pretnje koja se stalno približava odozdo. Svako ko se uhvati u koštac sa izazovima ovog naslova se ne penje samo radi slobode, već pokušava da pobegne od sveproždiruće mase koja guta sve pred sobom.
Horor je ovde uglavnom psihološki. Umesto jeftinih jumpscare-ova, White Knuckle pruža stalnu napetost dok se polako uspinjete, ne znajući šta vas čeka iza sledeće grede ili vrata. Atmosferom podseća na igre poput Inside ili Little Nightmares, ali struktura i tenzija su više u duhu Spelunky-ja ili Returnal-a.
Srž igre čini njen zahtevni sistem penjanja. Igrač kontroliše obe ruke pomoću okidača na kontroleru, hvatajući se za ivice, šipke, klinove i užad. Ako se glavni junak drži predugo, izdržljivost (stamina) mu opada – ruke prelaze iz bele u crvenu boju i na kraju popuštaju, što često znači pad i smrt.
Ali nije samo izdržljivost u pitanju. Igrači su prinuđeni i da stalno balansiraju sa ograničenim inventarom alata poput čekića, užadi i šipki. Svaki predmet ima svoju težinu, a svaka radnja nosi rizik. Da bi glavni junak zabio klin, on mora da ima čekić u jednoj ruci, a klin u drugoj – što znači da nijedna ruka u tom trenutku ne drži zid. Ovde leži pravi izazov – sve mora biti savršeno precizno i tempirano.
Ono što White Knuckle izdvaja jeste proceduralno generisan dizajn nivoa i permadeath sistem koji podiže ulog. Iako trenutna verzija ima tri glavne oblasti, svaka sadrži podzone i nasumične rasporede predmeta, što podstiče ponovno igranje i eksperimentisanje. Padovi su neizbežni. Frustracija je deo procesa, ali ritam napretka i učenja donosi ogroman osećaj zadovoljstva.
Vizuelno, White Knuckle koristi brutalistički dizajn. Surov beton, zarđali metal i trepereće svetlo stvaraju osećaj izolacije i propadanja. Okruženje je jednako neprijateljsko kao i izazovi igre. Što dalje igrači stignu, sve u igri je mračnije i zlokobnije.
Zvučni dizajn je naročito efektan. Od škripanja metalnih konstrukcija do jezivih poruka preko zvučnika – svaki detalj je u stanju da igrače drži napetim. Nema jeftinih trikova – horor dolazi iz ambijenta i neizvesnosti, što ga čini još snažnijim.
White Knuckle nije igra za nestrpljive. Zahteva koncentraciju, prilagodljivost i visok prag tolerancije na neuspeh. Ali za one koji prihvate izazov, ova igra nudi jedinstven spoj roguelike napretka i fizičke preciznosti.
Sa planiranim proširenjima tokom faze ranog pristupa – uključujući nove zone, alate i stvorenja – White Knuckle već sada zauzima posebno mesto među horor i penjačkim igrama. Iako nije do kraja ispeglana, ono što je već prisutno daleko nadmašuje očekivanja.
Ako tražite igru koja vas kažnjava za greške ali nagrađuje za upornost i veštinu – ovo bi mogla biti najuzbudljivija avantura uzlaznog tipa koju ćete doživeti ove godine. Samo nemojte da bacite pogled na dole.
Autor: VideoGame Arena