Da budemo potpuno iskreni, Watch Dogs Legion nam već od prvog predstavljanja nije ulivao previše poverenja. Ne samo da se radi o najnovijem predstavniku serijala koji je više puta do sad izneverio svoje igrače (sećate se prerenderovanog gejmplej trejlera?), već se radi i o naslovu koji je predugo bio u razvoju (mi smo čak prošle godine imali priliku da ga odigramo na Gamescom 2019 sajmu). Nasuprot tome, više nego solidna druga igra bila nam je dovoljan razlog da zaigramo Legion „otvorenog uma”, a u nastavku donosimo naše utiske.
Nakon Čikaga i San Franciska, treći Watch Dogs seli radnju na Stari kontinent i u prestonicu Velike Britanije, ili barem njegovu futurističku verziju. Novo okruženje nameće automatsko poređenje sa britanskom serijom „Black Mirror”, obzirom da je glavni motiv priče zloupotreba modernih tehnologija. Ovde hakerska grupa DedSec pokušava da ukaže baš na to i trudi se da na sve raspoložive načine oslobodi grad od organizacije Albion koja prati, kontroliše i teroriše građane. Zanimljivu postavku scenaristi igre nisu iskoristili tako dobro kao pisci poznate serije, pa je radnja često dosadna i samo će kod vas razviti želju da prekratitete blebetanje i vratite se u akciju.
Jedan od razloga za to je možda i podatak da Watch Dogs Legion nema jednog glavnog junaka ili njih par, već celu armiju! Glavni „key point” ovog naslova je to što omogućava igračima da regrutuju bilo kog građana Londona u bilo kom momentu. Ovo treba shvatiti bukvalno, jer im omogućava da zaustave bilo koju osobu koju je generisala igra. Svaki lik ima svoje karakteristike i prednosti, pa je na gejmeru da odabere one za koje smatra da su pravi izbor za narednu misiju.
Začkoljica je u tome što igrači na početku mogu odabrati permadeath opciju, te ukoliko ne budu dovoljno pažljivi mogu izgubiti svog junaka zauvek. Pod uslovom da je ta opcija isključena, onda će likovi otići na „lađenje” u trajanju od nekih pola sata in-game, a takva nedostupnost takođe zna da zaboli. Negativne strane ovog sistema su to što likovi mogu da nastradaju slučajno, bilo putem baga u igri ili nelogičnosti samog naslova, što bi verovatno bilo frustrirajuće da junaci nisu (uglavnom) lako zamenljivi.
Menjanje karaktera koji nekad mogu biti radnici na gradilištu ili medicinsko osoblje nas je najviše podsetilo na izvođenje u Hitman naslovima, jer odeća koju osobe nose često može da obezbedi prolaz bez privlačenje pažnje Albion opresora. Likovi takođe imaju i unikatna oružja koja koriste u borbi što je bio još jedan okidač za poređenje sa Agentom 47. Glavni junaci takođe mogu da hakuju elektronske uređaje, a mogu i da se koriste robotima kako bi postigli svoje ciljeve. Pa tako, za putovanje po mapi igrači mogu da upotrebe veliki dron, ako im se baš ne dopada da voze po levoj strani puta. Možda to i nije loša alternativa za pomalo smotano ponašanje vozila na drumu.
Prolaz kroz singlplejer kampanju bi mogao prosečnom igraču da oduzme oko 40 sati, što je solidna dužina, a može i lepo da prekrati čekanje na multiplejer koji će biti ubačen naknadno tek od decembra. (napomena: ovaj članak dopunićemo našim utiscima naknadno.)
London u Watch Dogs Legion nije onakav kakvog ga očekujete jer je presvučen futurističkim detaljima koji mu daje drugačiji „šmek”, a dizajn ovde možemo samo da pohvalimo. Sam grafički endžin ostavlja dosta prostora za unapređenja, a to je najočiglednije kod modela glavnih likova. Ipak, nama je mnogo veći problem bio to što bez fokusa na jednom junaku mi nismo mogli tako lako da se uklopimo u priču (ovde je zvezda AI sistem Bagley), ali je impresivno koliko su se autori potrudili da ubace različitih snimljenih dijaloga i glasova za svakog pojedinačnog karaktera (mada se ponavljaju tokom igre).
Na našem testu smo imali PlayStation 4 verziju igre za koju nam je trebalo dosta strpljenja. Prebacivanje između određenih delova mape nosila su sa sobom učitavanja koja su na konzoli dugačka, što ne bi bio preveliki problem da su ona ređa. Umesto toga bilo kakvo preskakanje sa određenog dela mape na drugi, menjanje likova i slično, prikazaće ekran učitavanja koje će progutati vaše vreme koje ste posvetili za igru (učitavanja traju i do jednog minuta). Naslov smo takođe dobili pre njene premijere, što bi nas obično teralo da budemo obazrivi kada komentarišemo tehničke probleme, ali ih je u Legion bilo toliko da mislimo da su male šanse da će razvojni tim uspeti da ih ispegla do premijere ili u nekoliko narednih apdejta.
I dalje pod pozitivnim utiskom od Watch Dogs 2, ubedili smo sebe da nova igra može samo da bude bolja, ali se na kraju ispostavilo da nije ispalo sve baš kako treba. Legion donosi interesantne novine u izvođenju koje bi voleli da vidimo kako će razvojni tim unaprediti u budućnosti, ali zbog kojih vredi dati šansu i ovom ostvarenju.
Igru nam je poslao Ubisoft, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.