Bez obzira da li ste ljubitelj ,,Soulsborne” igara ili ne, imamo osećaj da je Sekiro: Shadows Die Twice naslov koji ste sigurno čekali! Mada su prethodna ostvarenja FromSoftware studija pobrala najveća priznanja, deo igračke publike nikad nije želeo da ih isproba zbog njihove okrutne težine, kao i mračne tematike. Uz sve to, igračka javnost počela je da prigovara i zbog toga što je Dark Souls III igrao ,,na sigurno” izbegavajući da donese bilo kakve suštinske novine. Najnoviji naslov razvojnog studija odlučio se da promeni dve od tri pomenute stvari, a da li je to uradio uspešno možete da saznate u narednim redovima.
Za početak, Sekiro je doneo veliku promenu okruženja koje je naslutilo i izmene u izvođenju. Priča je pomerena u feudalni Japan i mada u početku deluje kao da su autori želeli da se drže istorijske podloge, radnju su u svom prepoznatljivom stilu brzo ,,prešaltali” u fantazijsko okruženje. U želji da ne otkrijemo sve detalje priče, rećićemo samo da je priča razumljivija u odnosu na prethodne naslove japanskog studija i to da će ona često biti dovoljno interesantna da poželite da otkrijete sve njene tajne i ozbiljnije se upustite u lore.
Laganim pogledom na Sekiro: Shadows Die Twice može se steći utisak da će igrači koji su igrali Dark Souls ili Bloodborne ovde biti na svom terenu, ali je ova konstatacija daleko od istine. Izvođenje je pretrpelo ogromne izmene o čemu najbolje govori to što glavni junak poseduje prostetičku ruku koja će mu pomoći da prelazi platformske prepreke, jer će on uz pomoć nje moći da se kači udaljene platforme. On će u rukama takođe nositi i katanu (inače jedino oružje u igri), ali se akcija ovog puta neće svoditi na kotrljanje oko protivnika, već na iščekivanju njegovih napada i na protiv udarima.
Tada do izražaja dolazi ,,posture” sistem gde igrač mora da predvidi i blokira napade neprijatelja, a kada ih dovoljno izmori može da im uputu smrtonosni udarac. Autori su se na svakom koraku trudili da igrača nauče da razmišlja kao nindža, bilo da se radi o šunjanju ili na upotrebi raznovrsnih pomagala kako bi okrenuli okršaje u svoju korist. Obzirom da će glavni junak koristiti samo svoju katanu tokom igre, razvojni tim je u igru ubacio niz raznovrsnih skillova koje on može da kupuje na svom putu.
U ovom naslovu FromSoftware je znao da mora da zadrži jednu stvar, a to su svakako epske boss bitke kojih u Shadow Die Twice ima više nego što bi iko želeo. Ovde naravno ne mislimo na to da ih ima mnogo, već da su one toliko naporne da će i ovog puta ovi okršaji izvlačiti maksimum iz igrača. Svaki napad protivnika će od gejmera zahtevati njegovu munjevitu reakciju i igra u ovom segmentu često neće delovati fer, ali nam se čini da je razvojni studio još jednom uspeo da napravi odličan balans. Doduše, ne možemo da kažemo da je igra zato lakša od svojih prethodnika i da će manje nervirati igrača koji se lati kontrolera.
Malu pomoć će predstavljati ressurection mehanika koja će igračima dati još jedan pokušaj da eleminišu boss-a. Čak i uz to, trajanje života glavnog junaka neće biti drastično duže u odnosu na heroje u Dark/Daemon Souls/Bloodborne ostvarenja pa je i dalje možemo preporučiti samo onom gejmerima koji imaju dosta strpljenja i želje za učenjem. Mada u drugim igrama lako može da se stekne utisak da one nisu fer i da je greška načinjena zbog neke programerske greške (ili, znate već, ne radi kontroler dobro), svi propusti ovde će biti samo oni koje igrač napravi. Želja za učenjem ovde će biti glavni motiv za nastavkom igre.
Još jedna velika izmena u odnosu na prethodnike je kompletan izostanak multiplejer komponente, te Sekiro nema podršku ni za kooperativnu igru ni za PvP. Obzirom da nam se ovaj segment starijih igara dopadao teško smo podneli ovaj podatak, ali je uteha to što ovog puta igra ima pravu pauzu koja će biti itekako važna za predah između napete akcije.
Grafički endžin koji koristi FromSoftware već neko vreme ne predstavlja ništa senzacionalno na tehničkom polju, ali ovaj studio spada u red onih koji zna da izvuče maksimum iz alata koji ima na raspolaganju. Dizajn nivoa i okruženja je maestralan, baš kao i pokreti glavnog junaka i odziv na upućene komande. Zvučna podloga je takođe fenomenalna, a preporučujemo da ostavite japansku glasovnu podlogu za maksimalnu autentičnost.
Naslov radi savršeno i na starijim PC konfiguracijama, ali se isto ne može reći za konzolnu verziju. Na našem PlayStation 4 Pro Sekiro je radio dobro, ali frejmrejt nije bio stabilan, dok je na kompjuteru radio u ,,zakucanih” 60fps. Zbog toga i većeg broja tehničkih opcija i ovog puta zato biram PC verziju.
Sekiro: Shadows Die Twice je još jedan klasik FromSoftware studija koji savršeno prikazuje savršeno izvođenje i izazovnu akciju. Ubeđeni smo da će vas ovo ostvarenje navući od samo starta, a čak kada vas isti neprijatelj ubije više od deset puta vi ćete imati neopisivu želju da probate da ga pobedite ,,još samo jednom”.
Igru nam je poslao Activision, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.