Close

Login

Close

Register

Close

Lost Password

Tom Clancy’s The Division 2

Na osnovu vaših dosadašnjih komentara dalo se primetiti da nemate preterano visoko mišljenje o Tom Clancy’s The Division, a ovakav stav je razumljiv. Pre tri godine Ubisoft Massive je pokušao da napravi inovativnu looter shooter igru koja je kombinovala mnogo različitih elemenata, gde nijedan od njih nije bio sjajan. Igra je došla i sa značajnim daungrejdom grafike u odnosu na prvi trejler zbog čega je najveći deo igračke populacije odlučio da potpuno ignoriše ovo ostvarenje. Ovih dana smo dobili nastavak, a ja veoma težak zadatak da objasnim baš vama koji ste odlučili da preskočite prvu igru, zašto ne bi trebalo da zaobiđete The Division 2.

Moraću odmah da priznam da se meni prvi The Divison dopao, naročito sa naknadnim apdejtima, pa je drugi deo imao lak posao da me ubedi da provedem vreme uz njega. Ipak, na svakom koraku je evidentno da su gotovo svi elementi igre pretrpeli prilične izmene – kao da je i razvojni tim shvatio da je krajnje vreme da se uozbilji.

Tom Clancy's The Division 2 Screenshot
Borba se isključivo odvija iz zaklona

Ali to ne može da se kaže baš za sve, jer je priča Tom Clancy’s The Division 2 iznenađujuće mlaka, mada nakon prve igre i nisam očekivao bog zna šta. Nadao sam se da će ovog puta radnja biti usredsređenija na jednu definisanu priču, kao što je ona u Destiny 2 recimo, a umesto toga smo dobili skup manjih epizoda koje su tu da bi igrača uveli u kasniji grajnd. Izgleda da su autori znali da većinu igrača ona i ne zanima previše.

Ukratko, radnja se iz Njujorka sad seli u Vašington, sedam meseci nakon dešavanja iz prvog dela, u grad koji je takođe pretrpeo veliki udar nakon što je pušten smrtonosni virus. Igrač će kao agent Divizije imati zadatak da pomaže manjim komunama da vrate život u normalu, ali će se usput obračunavati za bandama kojima odgovara haos. Ovde je problem što se kroz misije pojavljuje previše različitih likova, koji nisu dobili mnogo vremena u međusekvencama, zbog čega igrač nikad neće imati priliku da se veže za njih, a u kasnijim delovima deluje kao da su scenaristi odustali od svog posla i poručili igračima da je ipak bitnije da oni nađu dobru opremu i da poubijaju sve negativce na ekranu. Autori kao da su smatrali da će Vašington biti dovoljno interesantan sam po sebi da bi igrači sami kreirali svoju ,,priču” jurcajući kroz grad i Dark Zone. Mada bi ovo možda trebalo da zvuči loše, u samoj igri to nije toliko izraženo jer je priča tu da naglasi atmosferu ovog ostvarenja u čemu definitivno uspeva, a igrači koji žele da se upuste u lore imaju opciju da to učine skupljajući različite collectable predmete.

Ovo može da se opravda i time što je The Divsion 2 looter shooter igra koja je namenjena da se igra dosta dugo nakon kompletiranja glavnih misija. U ovom segmentu je u prvi mah teško primetiti razlike u odnosu na prvu igru, jer zadržano izvođenje iz trećeg lica i cover sistem. To znači da su ostale i dobre i loše stvari iz prethodnika, mada se primećuje da su autori uložili dosta truda da isprave najveće probleme.

Tom Clancy's The Division 2 Screenshot
Sve najpoznatije zgrade Vašingtona su kreirane uz dosta pažnje

Jedan od najvećih problema su bili bullet sponge neprijatelji za koje je bilo potrebno nekoliko šaržera kako bi oni pali, a situacija je ovog puta malo bolja pogotovo kod ,,običnih” neprijatelja koji nemaju armor na sebi. Za jače neprijatelje je i dalje potrebno ozbiljnije naoružanje i dosta pucanja, ali se stanje dosta razlikuje u odnosu na setup glavnog junaka. Massive Entertainement je uradio odličan posao kod opreme, jer se sve statistike i njihove promene itekako osete ,,na terenu”. Igrači će zbog toga odmah osetiti koja kombinacija naoružanja i opreme im najviše odgovara, a usavršavanje loadouta je zabavan, a ne zamoran posao.

U igri se nalazi dovoljan broj različitih neprijatelja, a i njihova inteligencija je dosta dobra jer će uvek pokušavati da nađu način kako da opkole igrača. Na višim levelima neprijatelji predstavljaju ozbiljniji izazov, naročito u endgame delu igre. Doduše, oni često prave greške i nakon više sati provedenih u igri njihovi potezi mogu da se nauče i predvide, ali je utisak mnogo bolji u odnosu na konkurentska ostvarenja.

Misije se uglavnom svode na isti set zadataka i same po sebi ne bi uspele nikog da impresioniraju, da nisu smeštene u maestralno kreiranom otvorenom svetu glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država. Autori su se potrudili da najuži centar Vašingtona realistično prenesu u igru i to u razmeri 1:1 i on predstavlja verovatno najrealističniji prikaz ovog grada do sad… Ili barem njegove postapokaliptične verzije. U ranijoj analizi sam rekao da je izbor lokacije za mene pun pogodak jer sam u Vašingtonu bio, baš kao i u Njujorku, pa sam mogao se i lično uverim koliko su verodostojno prikazani ovi gradovi. I dok je prvi Division prikazao zbijeno izdanje Menhetna, gde je dosta stvari izostavljeno, druga igra je definitivno ozbiljnije shvatila svoj posao. Svi objekti su na ,,svom mestu” i njihova razdaljina je zaista realno prikazana, a razvojni tim je potrošio vreme i na najsitnije detalje.

Tom Clancy's The Division 2 Screenshot
Istaživanje se isplati jer sve zgrade kriju dosta loot-a

Nekoliko misija koje se odigravaju na poznatim lokacijama kao što su muzeji oduševljavaju svojom detaljnošću, jer su se ubačene prave table sa informacijama o eksponatima te je moguće da ćete zastati na tren da pogledate prikazanu postavku. Takođe, grad je prepun zanimljivih detalja zbog kojih vredi odvojiti vreme za istraživanje.

Svakako najzanimljivije deluje baza koja je ovog puta smeštena u Belu kuću, a nju igrači takođe mogu da apgrejduju igranjem. Osim baze, na mapi se nalaze i manje nasobine tj. utvrđenja koje će takođe pružiti igračima priliku da predahnu. Osim prodavaca opreme i skillova, u bazi se nalazi i mesto za kraftovanje naoružanja i armora. Ovde se i najviše osećaju mala poboljšanja koja je razvojni tim uradio u odnosu na prethodnika, zbog kojih nova igra deluje baš ispeglano, ali i još bitnije bogato.

The Division 2 smo dobili direktno od Ubisofta, a uz igru nam je stigla i molba da ne žurimo sa opisom kako bi što bolje testirali sve što ovaj naslov nudi. Svakako sam hteo natenane da isprobam igru što možete da vidite i po tome kada je objavljena naša recenzija, jer je ovaj žanr obično bogat sadržajem koji mora da se vidi. Ubisofta je u tom mejlu rekao da je Endgame ključni segment ovog ostvarenja i tu nisu preterivali, jer ovaj režim menja stvari uvodeći novi tip neprijatelja i nove misije. Sa druge strane kada igrači jednom dostigne gear level 450 koji je trenutni maksimum, polako, ali sigurno nestaje i potreba za traganjem bolje opreme, zbog čega će dobar deo igrača izgubiti interesovanje. Tada ne preostaje ništa drugo nego da se sačekaju novi apdejti koje je Massive Entertainment najavio. Ovde je dakle predlog da ne žurite sa igranjem i da, ukoliko vam se dopadne ovo ostvarenje, gustirate sa uživanjem sve što ono nudi.

Tom Clancy's The Division 2 Screenshot
Ovaj čova desno je zaglavljen: samo jedan do brojnih bagova koji su idalje u igri

Mada je The Division 2 okrenut multiplejeru, on može da se odigra od početka do kraja u singlplejeru kako sam ja i uradio, ne zato što više preferiram da igram solo već zato što u većem broju slučajeva matchmaking nije funkcionisao, tj. nije uspeo da me spoji sa drugim igračima za specifične misije. Naravno sa drugim igračima, makar oni bili i randomi, ovaj naslov postaje zanimljiviji, a najbolja kombinacija je ukoliko uspete da nagovorite prijatelje da kupe igru. Pored kooperativnog režima tu je i ,,Conflict” mod koji predstavlja PvP, kao i Dark zone koji je slučan onom iz prethodnika. Ovde su TTK i TTD podešeni tako da okršaji deluju dinamičnije, mada uzbuđenje ni ovako nije nedostajalo.

Osim novog sadržaja, Massive će još dugo vremena da radi na poliranju tehničke strane igre. Ovde The Division 2 deluje najnedovršenije trenutno jer sam tokom mog testa naleteo na više nezgodnih bagova. Sa druge strane ovaj naslov deluje jako atraktivno sa već pomenutim detaljnim svetom, kao i specijalnim efektima, mada mi idalje deluje lošije od prvog trejlera za igru. Jedna od stvari koja mi je malo zasmetala kod prezentacije je to što, kada pucnji i detonacije utihnu, svet postaje previše tih! Svestan sam da pustoš sa sobom povlači i muk, ali u par navrata sam počeo da proveram da li mi je zvuk pojačan dovoljno zbog toga.

Naslovi koji nam dolaze od Ubisofta izgleda moraju da ,,sazre” i prođu kroz period šminkanja, jer razvojni timovi pod okriljem francuskog izdavača retko kad pogode metu iz prvog pokušaja. Tako je bilo u slučaju Watch Dogs, gde je nastavak bio mnogo bolji od prethodnika, a slično može i da se kaže za Assassin’s Creed II u odnosu na prvu igru serijala. Kako bi dodatno argumentovao teoriju možda bih mogao pomenem i poboljšanja u AC Odyssey u odnosu na Origins, ali je na kraju izgleda napredak najočigledniji u slučaju The Division igara. Mada je po mom mišljenju i prva igra bila odlična, naročito nakon naknadnih apdejta, dvojka je unapredila celu formulu i zaokružila u pitko ostvarenje koje bi trebali svi igrači da isprobaju. Što je najvažnije, iako se radi o Game as a Service naslovu The Division 2 deluje potpuno zaokruženo, što nije moglo da se kaže za recimo Anthem, te očekujem da će tokom vremena postati samo bolji.

Igru nam je poslao Ubisoft, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.

Ukratko

Tom Clancy’s The Division 2

Na osnovu vaših dosadašnjih komentara dalo se primetiti da nemate preterano visoko mišljenje o Tom Clancy's The Division, a ovakav stav je razumljiv. Pre tri godine Ubisoft Massive je pokušao da napravi inovativnu looter shooter igru koja je kombinov
8.7
Ne propuštati!
Izvođenje
8.7
10
Vizuelne karakteristike
8.5
10
Zvuk
8.9
10
9.2
10

Podelite ovaj tekst:

Pročitajte i:

0

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Gejmplej
    Grafika
    Zvuk
    A mininum rating of 0 is required.
    Please give a rating.
    Thanks for submitting your rating!

    Thanks for submitting your comment!