Kao što verovatno znate, razlog zašto danas, nakon 16 godina, opet pričamo o Hitman 2 je to što je IO Interactive odlučio da uradi svojevrsni reboot serijala pre dve godine. Igra koja je objavljena 2016. godine po izvedbi bila je sličnija prvim naslovima u franšizi umesto da nasledi prethodni Absolution i sigurno bi zabeležila daleko veću popularnost da autori nisu doneli niz nepopularnih odluka. Epizodni karakter ovog ostvarenja, kao i zahtev za stalnom internet konekcijom zasenili su inače sasvim dobru igru. Dve godine kasnije objavljen je Hitman 2, a sudeći po najavama koje su nam stizale pre izlaska igre, znali smo da ne treba da očekujemo neka ogromna iznenađenja, ali nas je interesovalo da li je IO Interactive naučio iz svojih grešaka.
Jedna od stvari koju smo očekivali je originalnija i uzbudljivija priča, ali Hitman 2 to nije uspeo da donese. Možda će zvučati neverovatno, ali radnja igre deluje još dosadnije jer je razvojni tim umesto renderovanih animacija odlučio da priču predstavi kroz statične slike koje se polako pomeraju po ekranu. Obzirom na kvalitet animacija iz prethodnika, ovo je veoma razočaravajuća odluka pogotovo jer su autori makar mogli da radnju predstave kroz in-game endžin. Jedan od razloga je možda razlaz IO Interactive-a i Square Enix-a, zbog čega je izdavač ovog puta Warner Bros. Interactive, koji je očigledno postavio drugačije uslove timu koji stoji iza Agenta 47. Bilo kako bilo, čini nam se da scenario ovog puta ne dolazi do pravog izražaja, iako je možda za nijansu i bolji u odnosu na prethodnu igru. Svetla tačka je glasovna gluma, kao i veći fokus na komentare omiljenog nam plaćenog ubice dok traži najbolje, tj. najkomičnije načine da likvidira svoje mete.
Kao što pretpostavljate, Hitman 2 je zadržao prepoznatljivu formulu po kojoj se proslavila franšiza. Igrač se nalazi u ulozi plaćenog ubice koji na svakom nivou ima zadatak da eleminiše jednu ili više određenih osoba. Kako će to uraditi, izbor je potpuno na igraču.
Zbog ovakvog pristupa Hitman nikad nije bio običan third person shooter, već je uvek više ličio na neku istraživačku igru. Mada će neiskusni igrači odmah odabrati ,,Rambo” taktiku, drugi znaju da je draž ovog naslova u pronalaženju suptilnijeg načina egzekucije. Još veće zadovoljstvo se javlja kada nešto ne pođe po planu, a sasvim je moguće da neće, kada treba pobeći i pronaći alternativu. Da je napravljena greška igra će odmah signalizirati prikazivanjem kritičnog momenta u malom prozoru na ekranu, a to je samo jedna od novina koje donosi najnoviji nastavak. Druga inovacija je mogućnost skivanja u žbunju ili grupi ljudi što podseća na ono što smo videli u Assassin’s Creed serijalu.
Jednom kada počnete da istražujete neku od trenutno šest dostupnih misija, njihova veličina će u početku sigurno biti zastrašujuća. Mada je moguće završiti svaku misiju i za manje od pola sata količina sadržaja na svakoj lokaciji će sigurno zahtevati bar sat vremena kako bi se istražio svaki ćošak.
Kada igrač završi misiju, igra će ocenjivati šta je sve uradio i kako, čime će biti otkriveno koliko je samo jedan nivo masivan. Unapred spremljeni scenariji su samo jedan od načina na koji zadatak može da se obavi, a pronalaženje svega će znati da uzme daleko više vremena zbog čega Hitman 2 ima fenomenalan replay value.
Baš ta sposobnost ovog ostvarenja da zabavi igrača na istom nivou u više navrata je možda i razlog zašto su autori odlučili da kao jedna od opcija tu bude Legacy mod u kojem gejmeri mogu da pristupe misijama iz prethodne igre. Da li se radi o nečemu što je zahtevao Warner Bros. Interactive ne znamo, ali svi vlasnici prethodne igre moći će da opet odigraju neku od misija iz prve sezone. Kupovina prethodne sezone novog Hitman-a može biti zanimljiv izbor jer je nedavno bila na popustu, ali je u prodaji i DLC koji otključava sve rpethodne misije.
Pored singlplejera, zanimljiva novina su i dva nove multiplejer opcije, uslovno rečeno, jer je jedna od njih Sniper Assassin koja je viđena ranije, doduše uglavnom kao zasebna mini igra. Ovde igrači kontrolišu samo nišan snajperske puške Agenta 47 u pokušaju da eleminišu mete na jednoj mapi i skupe što više poena. Kao i u ostalim modovima i ovde se najviše vrednuju neprimetna ubistva, pa će jurnjava za što boljim skorom biti najveći motiv. Tu je i zanimljiva opcija kooperativne igre za dva igrača, ali je ona moguća samo putem interneta.
Drugi režim igre, Ghost mode, je potpuno nov – u stvari toliko nov da još nije završen te je u igru ubačen kao beta verzija. U njemu se dva igrača trkaju da što pre na jednoj mapi likvidiraju pet određenih osoba. Mada to deluje zanimljivo, činjenica da se radi o nezavršenom delu igre kvari krajnji utisak. Na raspolaganju je samo jedna mapa, matchmaking trenutno često traje i po nekoliko minuta, ali to možda ne predstavlja tako veliki problem kao činjenica da izvođenje potpuno odudara od onog po čemu je prepoznatljiv serijal. Obzirom da je glavni junak na početku praznih ruka i da mora da pronađe oružje skriveno u koferima razbacanim na mapi, Ghost mod se umesto vešto planiranih misija, često svodi samo na bezglavo trčkaranje po mapi.
Ghost je samo jedna od stvari na kojoj IO Interactive radi trenutno, jer će naslov biti proširivan tokom vremena. Za nekoliko dana u igru stiže Sean Bean kao prvi elusive target, a narednih meseci sigurno mogu da se očekuju nove mape.
A baš detaljno kreirane lokacije su ono što nas je najviše oduševilo na tehničkom polju Hitman-a 2. Očigledno je da su autori ozbiljno shvatili zamerke igrači koji su se žalili na izgled većeg dela mapa iz prethodne igre zbog čega je izbor sada daleko bolji. Sve destinacije pored toga što su velike, dizajnirane su i sa velikom pažnjom zbog čega nam deluje kao da su one i najbolje u celom serijalu. Jednom kada budete šetali po mapi i shvatili da je enterijer jedne kuće napravljen samo kako bi omogućio igračima da se tu sakriju, dok bi u drugim igrama bile zatvorene, shvatićete šta smo ovde želeli da kažemo. Neke mape su bolje od drugih, ali čak i one najlošije su za par koplja bolje od svega što smo videli ranije.
Neka ograničenja u Hitman 2 su nas iznenadila. Na primer, u jednoj sceni Agent 47 nije mogao da se pusti sa balkona iako visina nije bila prevelika. U drugoj, stražari su počeli da jure glavnog junaka samo zato što je ,,zakačio” teritoriju koju su oni trebali da čuvaju, a u sledećoj nisu reagovali iako je on uradio nešto daleko sumljivije. Najveći problem ipak predstavlja to što i nova igra zahteva stalnu internet konekciju, a poruka o tome će često iskakati na ekranu. Autori su to pokušali da opravdaju mehanikom igre, ali znamo da se tu radi samo o zaštiti od piraterije.
Hitman 2 je poboljšanje u svakom smislu u odnosu na prethodnika, ali baš zbog nevoljnosti autora da rizikuju i naprave veće izmene nama više deluje kao Hitman 1 i po. Ta želja da se usavrši prethodna igra oseća se kroz Legacy mod zbog čega najnoviji naslov deluje više kao neki nesretni remaster. Da, znamo da to ne zvuči preterano pohvalno, ali nas nije odvratilo od igranja.
Igru nam je poslao Warner Bros. Interactive, ali to nije uticalo na našu konačnu ocenu u skladu sa našom politikom o objektivnosti.